Kad je skroji i na flaši stoji! Toma je bio pravnik, ali je sad mnogo popularniji

Piroćanac Tomislav Jevtić, jedan je od poslednjih proizvođača šajkača u Srbiji. Pprodaje ih širom zemlje, ali i u inostranstvu, a kako kaže, potražnja je velika, verovatno zato što je malo majstora.

Po zanimanju je pravnik. U indeksu mu stoji prosek ocena čak 9,33 ali ga, kaže, pravo nikada nije zanimalo i igrom slučaja završio je kao šnajder, pre dvadesetak godina. 

- Poslednjih petnaestak godina intenzivno radim šajkače. Posle fakulteta sam ostavio kancelariju, postao zanatlija i nisam se pokajao! Šteta je što mladi ljudi ne prihvataju, izbegavaju zanatska zanimanja, a to je uvek aktuelno i uvek će biti - priča Jevtić.

Foto: A. Ć.

 

Po njemu je najbolje biti sam svoj gazda jer tako ima mnogo mesta za kreativnost i inovacije.

- Ne znam da l' ima dva ili tri čoveka u Srbiji koji još "rade" šajkače, opančara gotovo da nema. Nekada su išli zajedno šajkača i opanak. Posla ima, a ko hoće da radi može i da zaradi - ističe. 

Malo mušterija zna da postoje letnje i zimske šajkače!

Foto: A. Ć.

 

- Zimske šajkače imaju deo koji može da se spusti preko ušiju da pokrije uši kad je hladno, a letnje se šiju bez toga. Sad su počeli neki da prave šajkače od šarenog materijala. Meni se to ne sviđa, to je ruženje tradicije i to ne radim i ne podržavam - kaže Jevtić. 

On je prvi počeo da pravi minijaturne šajkače, koje su postale veoma popularne kao suvenir. 

- Prva je imala 10 centimetara, pa sam došao do one od šest. Stavljao sam je na staklenu flašu na zatvarač. Simpatično je. One se traže i prodaju mnogo po banjama, u Republici Srpskoj... Za šivenje nije zahtevno, ali je za krojenje teško jer su to sasvim mali delovi koji mogu samo ručno da se kroje i svaki deo se radi posebno - objašnjava Jevtić.