Junak koji se svojom pogibijom upisao zlatnim slovima u srpsku istoriju! U sekundi digao hiljade neprijatelja u vazduh

Mitski srpski junak Stevan Sinđelić razneo se na današnji dan 1809. godine, tokom bitke na Čegru i odneo hiljade Turaka u smrt.

Stevan Sinđelić, resavski vojvoda za vreme Prvog srpskog ustanka i jedan od najvećih srpskih junaka. Poginuo je u bici na Čegru 31. maja 1809. digavši u vazduh sebe i šanac pun Turaka.

Herojska žrtva Sinđelića i njegovih ustanika u popularnoj istoriji zasenila je drugu, širu sliku, koja nije tako slavna, ali je veoma poučna i upozoravajuća. Ona prikazuje vlastoljubive i zavađene srpske vojvode čiji je sukob došao do vrhunca u najgorem trenutku, kada su pripremao sukob najvećih hrišćanskih sila Evrope: Francuske, Austrije i Rusije. Tadašnje srpske vođe to uopšte nisu shvatale i za 1809. su predvidele ofanzive i proširenje ustanka prema Negotinskoj Krajini, Novom Pazaru i Prijepolju, Nišu i Bosni.

Foto: wikipedia.org

 

Oko 18.000 srpskih boraca je početkom maja 1809. stiglo na obronke Svrljiških planina iznad Niša, u kome se nalazilo oko 3.000 Osmanlija. Zbog zavade "politički podobnog" komandanta Miloja Petrovića i iskusnijeg vojvode Petra Dobrnjca nije iskorišćena brojčana prednost za osvajanje grada. Dobrnjac i Hajduk Veljko Petrović su tražili napad, dok Turcima ne stignu pojačanja, a Petrović je naredio utvrđivanje u zemljano-palisadna utvrđenja, šančeve, nadajući se ruskoj pomoći.

Najistureniji šanac, na brdu Čegar, koji je trebao da primi prve turske napade, gradio je Stevan Sinđelić sa svojim Resavcima. U isto vreme Napoleonov špijun Dibaše, preneo je Osmanlijama informaciju da se Srbija pokrenula u samooslobađanje bez pomoći Rusije. Turci su čarkama kupovali vreme dok su u Niš ubrzano stizala pojačanja: pred odlučujuće napade, osmanske trupe su brojale 30.000 do 35.000 vojnika.

Turci su opkolili Sinđelićev šanac i zasuli ga artiljerijskom paljbom sa brda Vinik. Tobdžije su bili engleski plaćenici u osmanskoj vojsci. Srbi su ginuli, ali se nisu povlačili. Preživeli, kojih je bilo sve manje, odbijali su pešadijske napade, kako piše jedan savremenik: "Turci vazda naletaše na čegarsku utvrdu, ali dok svojim lešinama ne ispuniše rov pre nje, ne mogaše masovno ući". Kada su doslovno preko leševa ušli u šanac, započela je bespoštedna, ali bezizgledna borba prsa u prsa. Sa poslednjim preživelima Sinđelić se probio do magacina sa barutom i digao ga u vazduh.

Foto: wikipedia.org

 

Iako su ustanici pretpreli strahovit poraz, Sinđelić je odneo pobedu i zaustavio tursko napredovanje prema dolini Morave. Osmanlije iscrpljene užasnom bitkom na Čegru vratile su se u Niš. Tek oko polovine juna, jedan odred od 6.000 vojnika je došao do Deligrada, a glavnina tek krajem juna.

Francuski pesnik i akademik Lamartin je 1833. Carigradskim putem prošao kraj Ćele-kule i zapisao:

"Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen - temeljac nezavisnosti njihove otadžbine. Neka Srbi čuvaju ovaj spomenik! On će njihovu decu učiti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući kojom cenom su je njihovi očevi platili."

Tokom ratova devedesetih, tačnije 1991. godine, oficir JNA Milan Tepić je digao sebe i neprijatelje u vazduh zajedno sa skladištem municije, ponovivši tako podvig Stevana Sinđelića.

Slava srpskim herojima! 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.