Tačan broj poginulih ni danas se ne zna! Obeležen dan najveće smederevske tragedije

Parastosom kod Spomen-kosturnice na Starom groblju i komemorativnim skupom kod Spomenika 5. jun, u Smederevu obeležena je godišnjica Petojunske tragedije, najvećeg stradanja grada, kada je, 1941. godine, eksplozija municije u Tvrđavi, sa zemljom sravnila gotovo ceo grad.

- Detonacija je bila strahovita, grad je utonuo u potpuni mrak, vazduhom su leteli delovi vagona,
železničke stanice, kamenje, čak i ljudska tela – opisao je u knjizi "Od onih koji su ostali" autora

Slavka Domazeta, David Stevanović, koji je u to vreme radio kao telegrafista na smederevskoj
železničkoj stanici.
Bio je četvrtak, pijačni dan. Blagajna Banske uprave u Smederevu isplaćivala je zaostale tromesečne plate. Učenici Gimnazije došli su po svoja svedočanstva. Voz br. 4714, koji je iz Smedereva išao za Malu Krsnu i Požarevac, zbog velikog broja putnika koji su ulazili i u teretne vagone, nije krenuo sa stanice po redu vožnje u 14 časova i 12 minuta. Kašnjenje od dva minuta bilo je kobno za sve koji su se u 14.14 , u trenutku eksplozije, nalazili u njemu i oko njega.

 - Mene je podigla ona jara sa zemlje. Ne znam koliko sam letela u visinu i pala sam jedno 20 metara od naše kuće. Pronašli su me Nemci i, pošto mi je noga bila slomljena, na nosilima su me proneli kroz ruševine. Tada smo naišli na moju majku. Tražila je mene i oca, železničkog službenika, koji se, iako je završio smenu, vratio do voza da odnese neko pismo – svedočila je Jelica Jovanović, koja je 5. juna 1941. godine, na dan eksplozije municije u smederevskoj Tvrđavi imala 13 godina.

Foto: J. V. /Muzej Smedereva

 

Kako je navedeno u nemačkim vojnim izveštajima, prvi prasak čuo se kod glavne kapije Tvrđave, nakon čega je izbio požar koji se brzo raširio. Usledila je odmah i druga, pa treća, najsnažnija eksplozija, kada je celo skladište eksplodiralo.

Ni danas nema pouzdanih činjenica o uzroku. Sigurno je samo da je 70 odsto svih kuća više-manje uništeno pod snažnim udarom velike snage, koji je u samo nekoliko sekundi, odneo gotovo ceo grad. Potres se osetio u prečniku od 50 kilometara, a oštećenja su bila vidljiva na objektima udaljenim i do 10 kilometara od mesta koje je Nemcima služilo za čuvanje zaplenjenog oružja i municije iz Kraljevine Jugoslavije.

Ni masivne zidine najvećeg ravničarskog utvrđenja u Evropi nisu odolele. Prema nemačkim vojnim dokumentima, u Smederevskoj tvrđavi nalazilo se oko 374 tone TNT-a u buradima, 2800 tona municije svih vrsta sa 172 tone eksploziva i baruta i 425.000 upakovanih detonatora. Komisija za utvrđivanje štete od eksplozije 27. jula 1941. načinila je belešku o razaranjima, prema kojoj je, od ukupno 2.488 zgrada i kuća u Smederevu bilo samo 25 neoštećenih, dok su 142 potpuno srušene.
- Bila je to sigurno najveća tragedija koja je pogodila srpski narod od Aprilskog rata i
uspostavljanja nemačke okupacione uprave u centralnom delu Srbije, ali i u Drugom svetskom
ratu uopšte. Veliki broj poginulih, čiji tačan broj verovatno nikada nećemo doznati, opterećuje i danas. Izuzetno je veliki i broj teško i lakše ranjenih, psihološki traumatizovanih za čitav život, a urbano jezgro varoši potpuno je devastirano – kaže Milan Lazić, viši kustos istoričar Muzeja u
Smederevu.
Prema najpouzdanijim procenama broj poginulih je između 600 i 1.200, a lakše i teže povređenih bilo je nekoliko hiljada, u Smederevu, koje je u to vreme, prema nemačkim izvorima, imalo oko 13.000 stanovnika.

U zajedničkoj grobnici sahranjeno je 485 poznatih i oko 250 neidentifikovanih žrtava petojunske eksplozije. Samo nekolicina putnika voza čiju je kompziciju činilo 25 vagona je preživelo. Među stradalima je bilo i 17 glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koji su prethodne večerili igrali predstavu u Smederevu, kao i sin jedinac budućeg predsednika srpske vlade, Milana Nedića, sa trudnom suprugom. 

Mnogo je različitih interpretacija uzroka tragičnog događaja – od toga da je reč o sabotaži komunista, do spekulacije da je nemačko skladište municije u vazduh digao ni manje ni više nego lično Mustafa Golubić, koji je viđen u Smederevu uoči eksplozije, a koga je Gestapo uhapsio 7. juna u Beogradu, i ubrzo nakon toga streljao. 
- Na osnovu dosadašnjih detaljnih istraga i brojnih protokolarnih ispitivanja, nije bilo naznaka da
je do eksplozije došlo zbog sabotaže. Štab Komande 2. armije je pretpostavio da je uzrok eksplozije samozapaljenje sunčevim zracima – navedeno je u izveštaju Šefa generalštaba 2.
Armije Vermahta.

Kuriozitet je i da je Smederevo jedini grad u Srbiji obnovljen tokom rata. Samo dve nedelje nakon tragedije formiran je Odbor za obnovu grada i zbrinjavanje izbeglica, na čijem je čelu bio Dimitrije Ljotić. Obezbeđena su značajna novčana sredstva radilo se planski, a arhitektonska
obnova izvedena je u tradicionalnom srpskom stilu. Ipak, nad celokupnim poslom ostala je senka
uticaja vođe Jugoslovenskog Narodnog narodnog pokreta Zbor, koji je poziciju koristio za
realizaciju svojih političkih ciljeva.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.