Tužna priča iz Niša: Zašto više nema cveća za Nadeždu?

Spomen bista srpske slikarke Nadežde Petrović na keju u Nišu, proteklih osam godina stalno je bila ukrašena buketom cveća, ali cveća više neće biti u Nadeždinom naručju.

Supružnici Ljiljana i Milan Nikolić koji su ostavljali bukete sveća na spomen bistu oglasili su se putem Fejsbuk stranice "Niš i oni koji ga vole“ i kazali da više to neće činiti.

Kao razlog, Nikolići su naveli krađe i sklanjanje cveća.

- Odustajemo. Drage naše Nišlije, s obzirom na to da već duže vreme cveće koje ostavljamo na Nadeždin spomenik nekom smeta i uklanja ga ili krade, sa žaljenjem smo odlučili da, posle sedam do osam godina lepe tradicije, odustanemo od ostavljanja buketa na Nadeždinu bistu na keju. Hvala svima na dosadašnjoj velikoj podršci. Pozdrav od porodice Nikolić - naveli su Ljiljana i Milan.

Nikolići su cveće na bistu ostavljali u znak poštovanja prema poznatoj slikarki.

Činili su to uporno i u jeku pandemije korona virusa, a ni duge zabrane izlaska tokom pandemije nisu ih sprečile da na Nadeždinoj bisti uvek bude svežeg cveća.

 

Ljiljani i Milanu pišu brojni građana Niša.

- Hvala vam što ste to radili do sada, hvala što ste pokazali da postoje ljudi koji cene lepotu, koji vrednuju prave stvari i koji imaju magične ideje. Hvala vam što delim grad sa takvim osobama kao što ste vi. Dubok naklon vašoj porodici“.

Građani su osudili krađu cveća sa Nadeždine biste i naveli da se cveće krade svuda u gradu, a posebno na grobljima i da lopovi jedva čekaju da se porodica udalji od grobnog mesta da bi ukrali cveće, ali i vaze.

Nadežda Petrović, podsetimo, bila je srpska slikarka i fotograf. Njen opus obuhvata skoro trista ulja na platnu, oko stotinu skica, studija i nekoliko akvarela. Svojim radom je postavila temelj srpskom modernom slikarstvu. Likovna kolonija "Sićevo", najstarija srpska i jugoslovenska umetnička kolonija i najstarija institucija te vrste na Balkanu osnovana je 30. jula 1905. godine u selu Sićevu kraj Niša upravo na inicijativu Nadežde Petrović. 

Nadežda je i jedan od osnivača Kola srpskih sestara i prvi sekretar organizacije. Pionirka je ratne fotografije među ženama na Balkanu. Volontirala je kao bolničarka srpske kraljevske vojske u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Tokom Velikog rata je preminula od posledica tifusa.