Deda Obrad iz Kremana predvideo život poznatim pevačicima, a omanuo u datumu svoje smrti! Evo kako se to desilo!

Obrad Mirković (89) iz sela Kremna "video" je da će umreti 2023. Tu godinu je uklesao na spomeniku na Veletovom groblju u ovom selu, ali starina je živ! I ovih vrelih letnjih dana tumara okolo svoje drvene kuće u zaseoku Tarabići....

Struže drva, neguje cveće oko kućice i sa svojim mačkom Markom i dve kuce šeta po dvorištu. Bistre glave i očiju iz kojih zrači dobrota, dočekuje svakog posetioca vodom i ratlukom, rad je i da skuva kafu...

Željan društva, pristade da nam ispriča svoju životnu priču i kako se desilo da se "prevario" sa datumom sa spomenika!

- Bilo je to 1976. dok sam kao železničar radio u Požarevcu. Otvoriše se vrata i dođoše dve žene u crnom. Pitam ko je i one se predstaviše. Veća je bila Bogorodica, a manja Sveta Petka. Rekoše mi da ću se za tri godine preseliti u Užice, da ću živeti lepo i umreti 2023. godine, kao i da će me sahraniti predsednik opštine – priča Obrad.
Sve se skoro ostvarilo, dodaje.

- Dobio sam posle tri godine službu u Užicu i stan, a znam i to da će me sahraniti predsednik opštine. Bratanici moje žene sam ostavio stan, a ona se posle dala u politiku i sada je postala predsednica opštine Sevojno. I ona se stvarno lepo brine o meni. Evo, moj frižider je uvek pun, samo da podgrejem i pojedem. A po tom mom viđenju, na spomenik sam uklesao i godinu kada ću umreti – kaže Obrad.

Foto: Z. G.

 

A ima objašnjenje zašto nije umro prošle godine.
- Trebalo je da umrem prošle godine. Tri meseca pred moju smrt sedeo sam na klupi i kod mene dođe moj otac. Kaže mi: "Čuo sam da si bolestan, pa došao sam da te obiđem". Dok mi to on priča, na kapiji stoji majka i sve rukom pokriva oko. Ja ga pitam: "Ćale, što ono majka drži ruku na oku?", a on meni ljutito odgovora: "Ja sam je udario!" To me nešto pogodi i rekoh mu: "Mislio sam da ti sada dođem, ali ti neću doći", a on meni:"I ne moraš" i ode. I zato ja nisam otišao, nisam umro – tiho zbori Obrad.

Skorašnji san ga je malo uznemirio, te je plakao.
- Neki dan, u 3 sata danju, ja ovde leg'o i sanjam oca. Probudio sam se i vidim oca moga i ima treće oko na čelu. Nagao se nada mnom a ja ležim. Hteo sam da prebacim ruku preko njega i počeo sam da plačem, a on se nije dao. Nisam mogao da ga zagrlim. Nekako sam bio polumrtav, pa sam se razabrao. Život je takav – odmahuje rukom starina.

 

Živi sam u drvenoj kućici od 2017. godine, kada mu je umrla supruga Zorka, ali tvrdi da ga ona nije napustila. 
- Moja Zora je stalno sa mnom. Tu je, i noću, stalno mi dolazi. Čujem je kako diše, kako leži pored mene i savetuje me mnoge stvari. Ponekad mi je kuća puna mrtvih, ali Zora je uvek tu – kaže Obrad.

Spomenik na kome je uklesana godina 2023, kao godina smrti i ime i prezime njegove Zore, nalazi se na lokalnom groblju, pored očevog i majčinog groba, a odmah je pored i grob proroka Mitra Tarabića. Prošao je mnogo kao železničar, pa nije ni čudo što je na klupici pored groba ispisano: "Dobro došli Zori i Obradu. Svukud porođosmo u Veletovo dođosmo".

Ostavljamo Obrada onako kako smo ga i zatekli, za stolom punih fotografija i sveskama u kojima je verovatno zapisao nešto važno....