Incident tokom Nedelje ponosa: Filip Vulović o napadu i pravima LGBT osoba u Srbiji!

Tokom Nedelje ponosa, koja se održava u centru Beograda, došlo je do napada na aktivistu LGBT populacije ispred Prajd info centra, gde trenutno dežura policija.

Ovaj incident postavlja brojna pitanja o trenutnoj situaciji i pravima LGBT osoba u Srbiji. Koji su konkretni zahtevi Beograd Prajda i kako se oni uklapaju u širu sliku prava LGBT populacije? Da li zakon može promeniti svest o prihvatanju ili neprihvatanju drugačijih identiteta? O ovim pitanjima u emisiji „Uranak” govorio je Filip Vulović, mladić koji je napadnut u centru Beograda.

„Juče se to desilo. Nosio sam džinovsku zastavu od kancelarije do Prajd info centra, što je bilo oko 50 metara. Zastava je bila spakovana, videla se samo plava ili žuta boja, nije bila previše očigledna. Šetao sam sa koleginicom, kada su nam prišla tri momka od možda 20 godina. Jedan od njih je istupio, video je da nosim zastavu, gurnuo me i počeo da je otima iz ruku, vičući da mu dam. Srećom, to se dogodilo kod stare Skupštine, gde je dežurala policija. Policajac je odmah izašao iz kućice i viknuo da stanem, pa sam pustio zastavu. On je više pasivno posmatrao, ali mi je bilo lakše što je policajac bio tu. Momak koji je oteo zastavu rekao je da sačeka da je baci u kantu, zatim ga je policajac legitimizovao kod kućice i počeo da ga juri. Imam informaciju iz MUP-a da je uhvaćen. Imali smo sreće što je policija bila prisutna, jer ne znam šta bi se desilo da nije bilo njihove reakcije, jer su druga dvojica sve vreme snimala dešavanja” – rekao je Filip i dodao kako je i on intuitvno krenuo da snima kako bi imao dokaz za policiju koju je odmah poslao.

„Drugarica i ja smo se zatvorili u Prajd info centar jer nismo znali da li će nas dvojica pratiti. Kada je policija stigla, otišao sam u MUP da prijavim događaj. Policija je tokom Nedelje ponosa stalno prisutna” – dodao je Filip i napomenuo da je Prajd info centar često meta napada.

„Do sada smo zabeležili 24 fizička napada, a to ne uključuje pljuvanje i dobacivanje. Kada sam radio tamo, nagledao sam se svega”, izjavio je Vulović.

Ovogodišnji slogan Prajda je „Ponos su ljudi'. Filip ističe da bi trebalo da se postide oni koji se neprimereno ophode prema LGBT populaciji: 

„Poručujem momcima od juče da treba da se stide, jer ta osoba može da bude bilo ko iz njihovog okruženja. To nisu izmišljena stvorenja koja su došla sa Zapada da nam truju decu i ruše porodične vrednosti. To je vaš najbliži komšija. Otprilike sedam posto ljudi su LGBT osobe, što nije mali broj. Ovim sloganom poručujemo da su ponos ljudi, stvarna živa bića koja žive među nama i koja su samo malo manje jednaka jer nemaju sva prava koja su Ustavom zagarantovana, kao što su prava na istopolnu zajednicu i brak. Takođe, postoji svakodnevna diskriminacija koja nije samo sistemska, već i društvena, prisutna u kolektivima, na društvenim mrežama, medijima i ulici. To je realnost sa kojom se ljudi suočavaju. Slogan ima cilj da podstakne LGBT osobe da se ponose onim što jesu, bez stida, kao i da opšta populacija nauči da živi s njima, jer LGBT osobe ne ugrožavaju porodicu niti pokušavaju da konvertuju decu. To nije nešto što se može naučiti, to nije tako” – objasnio je Filip i dodaje da se dete rađa drugačije i odrasta kao takvo, a jedino šta društvo treba je okolina koja će ga prihvatiti takvog kakav jeste.

„Vaspitavajte decu da vole i prihvataju sve, osim kada neko ne ugrožava njih fizički i psihički” - rekao je Filip i dodaje da je dijalog o osnovnim pravima LGBT ključan: 

„Dijalog o osnovnim pravima je ključan. Treba raspraviti zašto LGBT osobe traže jednaka prava, kao što su nasleđivanje imovine od partnera, penzija, pravo na posete partnera u bolnici. Takođe, kod transrodnih osoba, na primer, trans žena koja izgleda kao žena, oblači se kao žena, ali na dokumentima piše da je muškarac, mora da prođe kroz brojne medicinske i hormonske terapije kako bi dobila nova dokumenta. Takve osobe često ne mogu da nađu posao i često se bave prostitucijom zbog nedostatka prihoda. To su zahtevi koje imamo” – kaže Filip i objašnjava važnosti zakona o istopolnim partnerstvima.

„Zakon je osnov koji može omogućiti promene u svim drugim podzakonskim aktima kako bi uključili istopolne parove. Živimo u tradicionalnom društvu, a LGBT osobe takođe poštuju tu tradiciju. Istopolni parovi žele da se stanu pred matičara i ozvaniče svoju zajednicu, kao što je to slučaj u Hrvatskoj ili Crnoj Gori. Sve je to u skladu sa Ustavom, jer se brak ne spominje direktno” – zaključuje Filip u emisiji „Uranak” na televiziji K1.