Reagovanje kompanije SBB

Kompanija SBB prosledila je Informeru reagovanje na tekst objavljen na našem portalu pod naslovom "Šolakov SBB krije važne podatke o dečaku ubici! Sa kim je komunicirao Kosta K. pre ubistva?".

Reagovanje SBB objavljujemo u celosti.

Dana 20. 11. 2024. godine, u okviru teksta koji nosi naslov „ŠOLAKOV SBB KRIJE VAŽNE PODATKE O Kosti K" u rubrici Vesti u mediju Informer, objavljene su neistinite, nepotpune i obmanjujuće informacije o SBB-u između između ostalog je navedeno da SBB „krije važne podatke o dečaku ubíci!", da „ne želi da Tužilaštvu dostavi podatke IP adresa", uz prenošenje izjave Saše Borojevića koja je data u obliku pitanja: „Što SBB ne želi da da IP adresu onog s kojim je okrivljeni, osumnjičeni komunicirao. Izvinite, zašto oni to ne daju?" i deo demantija koji je u vezi sa tim informacijama poslao SBB, navodeći novu neistinitu, nepotpunu i maniupulativnu izjavu Saše Borojevića u kojoj je, između ostalog naveo da je SBB „upravo priznao da ima IP adrese sa kim je Kosta Kecmanović komunicirao, ali ne može navodno da da.", da ne razume demantij SBB-a ističući da je SBB demantovao samog sebe, te da je tužilaštvo zatražilo podatke više puta, kao i da SBB „obmanjuje narod", zaključujuće da ako tužilaštvo traži IP adresu i uvrsti taj dokaz u sudske spise, tek tada sud donosi odluku.

Ovim odgovorom ukazujemo da su tvrdnje koje se tiču SBB neistinite, nepotpune i manipulativne, i navodimo sledeće:

Shodno članu 128 stav 2 Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010, 60/2013 - odluka US, 62/2014, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023 - dr. zakon), za sve zadržane podatke, a što uključuje i IP adrese koje je tužilaštvo zahtevalo Pristup: nije dopušten bez pristanka korisnika, osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Osim što je sam zakon eskplicitno naveo da se pristup zadržanim podacima može ostvariti samo na osnovu odluke sude (ne tužilaštva), o istom pitanju stav je zauzeo i Ustavni Sud Republike Srbije, koji je u Odluci IV3-1245/2010 od 13.06.2013. godine, između ostalog naveo sledeće: „i zadržani podaci iz člana 129. stav 1. Zakona predstavljaju podatke koji su obuhvaćeni pravom o nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja, pa je saglasno tome, odstupanje od ovog zajemčenog prava prilikom korišćenja zadržanih podataka moguće ostvariti samo na način utvrđen članom 41. stav 2. Ustava, tj. ovi podaci se mogu koristiti samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodni radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom...Saglasno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da je jedino sud nadležan da, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na određeno vreme i na način predviđen zakonom, odredi (dozvoli) odstupanje od Ustavom zajemčene nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, a ne da se to pravo određuje u skladu sa zakonom."

Takode, SBB od javnosti ništa nije skrivao. Naprotiv, cim je prvi put u javnosti pocelo sa neistinitim i manipulativnim špekulacijama o pitanju dostavljanja IP adresa, a što je prva pokrenula advokatica Zora Dobricanin, a preneli pojedini mediji, i nastavili da šire pojedinci koji nemaju adekvatnu ekspertizu u materiji, SBB je ove navode demantovao i pojasnio uslove pod kojima mogu da se dostave zadržani podaci (pa i IP adrese u konkretnom slucaju). SBB je bar 10 puta izlazio u javnost demantujuci manipulativne tvrdnje u periodu od 15.11.2023. godine do danas, pa insistiranje na poštovanju zakona nije nikakva novina, niti je SBB na bilo koji nacin sam sebe demantovao kako se tvrdi u spornom tekstu.

Dalje, samo u 2023. godini, tužilaštvo je SBB-u dostavilo 251 zahtev za pristup IP adresama i drugim zadržanim podacima, uz koje je prilagala i odgovarajucu sudsku odluku. Stoga, obaveza tužilaštva da pribavi tu odluku da bi se pristupilo IP adresama nije ni sporna ni nepoznata samom tužilaštvu, a u prošlosti ova institucija nije imala nikakav problem sa dostavljanjem sudske odluke.

Bez obzira na sve argumente, slovo zakona, stav najviše sudske instance u pogledu zaštite Ustava, i cinjenicu da je SBB izlazio u javnost i pojašnjavao šta je potrebno da bi se dostavile IP adrese, nastavlja se sa širenjem neistinitih informacija o SBB-u. Posebno je neverovatno da medij koji ima ambiciju da bude ozbiljan prenosi informacije u kojima se SBB poziva direktno da postupi suprotno zakonu i stavovima najvišeg suda. 

Bez obzira na navedeno, javnost mora u potpunosti da bude upoznata sa pravim razlogom nedostavljanja traženih IP adresa kako se implicitno i eksplicitno ne bi insinuirala odgovornost SBB-a, i kako bi se jasno ukazalo da je odgovornost za nedostavljanje podataka leži na tužilaštvu, ne na SBB-u.