Jedno bez dno, kao vreća s rupu! Obnavlja se nesvakidašnje udruženje, bije ih glas da su razmaženi?!

Ideja da se ponovo krene sa oživljavanjem i obeležavanjem, kako kažu, Dana jedinaca, od nedavno je opet aktuelna u Vladičinom Hanu.

Naime, u ovom gradu, pre tridesetak godina, formirano je Udruženje jedinaca, koje je čak ima i svoju zastavu. Godinama su se jedinci iz ove opštine okupljali 11. novembra, kako bi proslavili svoj dan, počinje priču Miodrag Marinković, jedan od osnivača udruženja “Jedno, bez dno”.

Udruženje je ime dobilo po narodnoj izreci na jugu Srbije “Jedno, bez dno”, koja u prevodu znači, da je to jedno dete razmaženo, da mu se toliko udovoljava i ugađa, kao kada bi nešto stavljali u vreću ili bure bez dna. Tačnije, nema tome kraja.

O nastanku udruženja i karakteristikama jedinaca, Miodrag voli da priča u lokalnom vranjskom dijalektu, pokazujući svu nežnost koju porodice kroz govor i u njemu deminutivom, iskazuju prema tom jednom jedinom detetu koje imaju.

- Jedinče, toj ti je jedino dete od dva roditelja. Dete što nema ni brata ni sestru, ni polubrata, ni polusestru! Ili bar za nji ne znaje! Kažu da su jedinčiki svi ualeni (prekomerno im je udovoljeno u svemu), uobraženi i skržljivi (stipse)! Iskreno, ja ne delim to mišljenje. Eve da si pođem od mene, ja nit sam skržljiv, nit ualen, doduše možda sam malka samo uobražen. A i drugi jedinčiki koje ja poznavam nesu takvi. Kao toj je jedino dete, neje od malečko naučilo ništa da deli, da ostavlja na

stranu, čuvav ga roditelji ko u stakleno zvono, babe i dede svi mu davav pare i kupujev igračke samo za njega, sredinu iz lubenicu sam izede. Kad jedinče poodi u čkolu na jesen, sve mu se novo kupuje, nema od koga da prenosuje i mož sve da iscepi, nema za koga da sačuvuje knjige i pernice, zimske jakne i čižme - priča Marinković.

Jednog popodneva, ne tako davne 1996 godine, dodaje on, u današnjem kafiću „Grinklub“, za drugim stolom od vrata, sedela su tri hanska jedinca i uz vinjak bistrili hansku politiku.

- U jednom trenutku u toku te dubokoumne debate, oni donose zaključak da su sva trojica jedinčiki i dolaze na ideju, da bi mogli jednom godišnje da organizuju „Veče jedinčiki”, da na jednom mestu okupe sve jedince od 7 do 77 godina i da to postane tradicija u ovom gradu. I tako i bi. Vladan Vlaja Vučković, kao tvorac ideje zajedno sa još dva jedinca, kreće u organizovanje „Veče jedinaca“ sa tendencijom da se ideja proširi i na okolna mesta, Surdulicu, Vranje-priča Marinković. 

Foto: Privatna arhiva

 

On kaže da se za čuveno veče čulo i dalje, da su o njima pisale i novine, čak i da je urednik emisije „Ipak se okreće“, bio zainteresovan da snima emisiju, ali do te saradnje nije došlo, jer su mnogo para tražili da dođu.

- Dvadesetak godina se na dan 11.11. u raznim restoranima i kafićima okupljalo društvo jedinaca, igralo se, pevalo, družilo. Na tim skupovima biralo se uvek najpijano jedinče, najubavo, najualeno, najdebelo jedinče, a nagrade su bile simbolične. Recimo, za najdebelo jedinče mesec dana, besplatni termini u teretani-priseća je Marinković.

Jedne godine, kako kaže, desilo se da za istim stolom sedi šest Zorana i svi bili jedinci. Nekoliko poslednjih godina ta manifestacija se ne organizuje, jer je sve loše što je snašlo Srbiju, uticalo da se ljudi manje opuste i uživaju.

- Kako je ova bela kuga udarila na Srbiju, jedinaca će izgleda biti sve više. Ali iskreno se nadamo da će ponovo doći do okupljanja, nas starijih ali i mlađih jedinaca kojima se ova ideja dopala i imaju želju da to oni organizuju - poručuje Marinković.

Hanski jedinčiki imaju svoju zastavu, svoj pečat, vizit kartice i nadaju se da će ponovo oživeti svoja okupljanja, kao u dobra, stara vremena.