Doktori i medicinske sestre se leče kod Dragana! I poznate ličnosti čekaju na njegovoj kapiji: Čekao smrt, a onda mu se ovo ukazalo u snu!

Priča o Draganu Milovanoviću (73) iz sela Izvor kod Svrljiga izazvala je veliku pažnju javnosti i naših čitalaca, a reporter Informera posetio je čoveka kod kojeg je bilo "pola Srbije", i lično se uverio u dar ovog skromnog, humanog domaćina...

Dragan je nesumnjivo najpoznatiji stanovnik sela Izvor, ali za njega su čuli ljudi i van granica Srbije. Za 40 godina, koliko, kaže, koristi svoju bioenergiju kroz njegovu kuću prošlo je ljudi za 10 stadiona! 

Nema dana da neko kome je potrebna pomoć zbog zdravstvenih problema ne zakuca na njegova vrata.

Pojedinih dana, priča, bude i po 40 ljudi, a dolaze iz raznih razloga: muči ih kamenje u bubregu, miomi i ciste na materici, proširene vene, loš rad štitne žlezde, išijas, spondiloza, glavobolje, iščašenja zglobova, astma, sterilitet... A to su, dodaje Dragan, samo neki od problema zbog kojih mu se ljudi javljaju za pomoć.

 

Foto: D. K.

- Dolaze mi iz svih mesta u Srbiji, iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Češke, Ukrajine... Pola Kliničkog centra u Nišu je bilo! Doktori, medicinske sestre...Dolaze mi i poznate ličnosti. Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković su dolazili i posle dobili bliznakinje - priča Dragan i dodaje:

- Počeo sam da pomažem ljudima kada sam imao 30 godina, to mi je naredba od Boga. Ne sećam se kome sam najpre pomogao. Ko bi to zapamtio, kada mi je toliko ljudi dolazilo. Samo parova koji nisu mogli da dobiju dete koliko je bilo...Pomogao sam da se rodi 7.000 do 8.000 beba! - kaže Dragan. 

Ovaj domaćin govori i o tome kako je došlo do toga da leči ljude.

- To nije bila moja volja. Više je to bila naredba, nekakvo primoravanje kome sam se opirao. Dolazilo je "od spolja", a bilo je deo mene. Počeo sam da isceljujem ljude kada je meni odgovaralo i nisam voleo da se za moje moći čuje. Stavio sam svoju volju ispred Božije i zato sam bio kažnjen nepoznatom bolešću zbog koje nisam mogao da se krećem. Koža mi je sa tela otpadala. Čekao sam smrt, a onda mi se u snu ukazao sveti Vasilije i rekao da će mi Gospod uzeti jedno dete ukoliko i dalje budem odbijao da isceljujem ljude po volji Božijoj. Svetac je nestao u magli, a ja posle toga nisam imao dilemu. Odlučio sam da činim ono što se od mene traži. Nedugo zatim, na mom telu nije bilo ni traga od bolesti - objašnjava Dragan.

Odmahuje dok govori da se i ne seća niti bi mogao da prebroji koliko je "kamenja i cisti stopio svojom rukom"!

- Dok sam bio mlađi počinjao sam da primam ljude od šest sati ujutru, a završavao u ponoć... Sada počinjem da primam ljude od 10 sati prepodne i radim do popodne, sve dok imam zakazane. Uveče od osam do devet sati ljudi mogu da me pozovu i zakazujem za naredni dan - objašnjava Dragan.

Svima koji dođu, pomaže bioenergijom, ali im, kaže šalje snagu i moli Boga za njihovo ozdravljenje.

Bez ikakvih melema, napitaka, besplatno, bez cenovnika, Dragan dodirom svojih prstiju i dlanova "prenosi" bioenergiju na određeno mesto i ne može se poreći da se ne oseća prijatna toplota dok ste pod njegovom terapijom (prim aut.), a on navodi i primer kako je pomogao svom bratancu da mu hirurška rana zaraste tri puta brže. 

- Skoro mi je dolazio bratanac koji je isekao prste i operisali su ga u Beogradu. Doktori su rekli da mu uprkos operaciji neće ostati ni jedan prst, ali su mu ostali svi! Kada je otišao na previjanje rekli su mu da su njegove rane zarasle za sedam dana a takve rane u proseku zarastaju za 25 dana - kazao je Dragan.

Bog ga je kaže obdario i time da nikad ne oseti umor!  Može da radi ceo dan sa ljudima i da nije umoran, a može i da poveže dva dana i dve noći bez sna!

- U četkari "Pobeda" u Svrljigu stekao sam penziju. Tamo sam radio i kao čistač i kao majstor i kao portir. Odradim smenu, dođem kući, a ljudi me čekaju da im pomognem. Ne sednem ni minut, odmah krenem da ih primam. Uz sve to sa suprugom i sinom obrađujemo 15 hektara zemlje, čuvamo stoku - otkriva nam ovaj neobičan čovek. 

Foto: D. K.

Dodao je da od Boga dobio na dar i nešto više od bioenergije i rado nam priča o tome, a i začas demonstrira...

- Mogu da podignem ruku i da rasteram gradonosni oblak. Kada sam ja u Izvoru, grad ovde nikada ne pada! Mogu i da  zalepim na čelo šta hoću – karton, flašu, tanjir, nož, viljušku... Na jednom veselju pitao sam konobara da li mogu da uzmem kašike, viljuške i noževe, a da ih ne stavljam u džep niti u rukama da nosim. Nije mi poverovao, a ja sam nalepio na čelo šest viljušaka i šest noževa. Pitao sam ga onda da li da ih nosim ili da ih ostavim -  smejući se prepričava Dragan.

Foto: D. K.

Osim toga, dodao je, mnogo toga može da vidi i predvidi, pa je tako 3. avgusta 2019. godine rekao da Belmužijada u Svrljigu neće biti održana 2020. godine i tako je i bilo – te godine bila je epidemija korona virusa i nije bilo nikakvih zabavnih manifestacija.