Ova svetinja na jugu Srbije čuva tajnu o devojci koja nije htela u turske ruke! I danas poštuju njenu žrtvu na poseban način

Manastir Svetog Arhangela Gavrila, u selu Lopardince kod Bujanovca, jedan je od najlepših i najstarijih svetinja Eparhije vranjske, ali nažalost bez monaštva.

Na svega desetak kilometara severno od Bujanovca, ušuškana u brdima, nalazi se crkva, koja je obnovljena u 16. veku, a temelji na kojima je izgrađena, sežu još u vreme vladavine Nemanjića.

Do manastira se dolazi pešice za pola sata od sela, makadamskim putem. 

Foto: S. T.

 

Ovde je naročito živo u vreme manastirske slave 26. jula, ali i za Đurđevdan, kada je takođe seoska slava.

Za svetinju i njenu neposrednu okolinu vezuju se brojne legende, o kojima priča Stefan Stojanović, mladić koji se sa diplomom Beogradskog univerziteta, vratio u rodno selo.
Sada, kao profesor istorije, predaje đacima u tri susedna sela, ali bez punog fonda časova.

Foto: S. T.

 

Ušuškan između dva brda, uz potok, smešten je manastir. Pored crkve, tu je stari konak, zapadno od nje i novi konak, istočno. Manastir nema bratstvo i opslužuje ga sveštenstvo iz Bujanovca.

- Hramovnu slavu, mi iz sela slavimo na jedan jedinstven način. Tog dana, nema nikakvog veselja, ne peva se, ne igra, zbog odavanja počasti devojci, meštanki, koja je po drevnom predanju ovog kraja, uspela da se otrgne od Turaka, koji su je oteli. Kako je sedela na konju sa Turčinom, udarila je konja jako, on je poskočio, otkliznuo se sa kamena, koji je u blizini manastira, pa su se svo troje survali u dolinu sa kamena pored puta, gde su stajali. Do nedavno, na kamenu se, pričaju straiji ljudi, stvarno mogao videti otisak konjskog kopita - priča nam Stefan.

Foto: S.T.

 

Od tada se, kaže, taj kamen zove Devojkin kamen, kao putokaz. 

Meštani se i danas pridržavaju zabrane da se ništa iz neposredne blizine Devojkinog kamena ili manastira ne sme uzeti!

Stariji ljudi ovde kažu da od kako je devojka pala u dolinu, i Srbi, Turci, a i Albanci iz susednog Trnovca, poštuju ovo mesto kao "svetinju u koju se ne dira".

- Podvig devojke ovde se poštuje kao uzvišeni čin, a način kako se crkvena slava
proslavlja, potvrđuje negovanje starih običaja. Za Đurđevdan pravimo litije, a polazno mesto je u podnožju brda, gde se nalazi manastir – objašnjava.