Neupućeni se šokiraju kad vide Sretkovu kolekciju! Za njega su one više od hobija, sve ih voli, ali jedna mu je najdraža (FOTO)

Sretko Popadić, je diplomirani inženjer tehnologije i pasionirani ljubitelj sekira. U svojoj kancelariji, koja podseća na muzej ima ih više od 300, a neke su stare i više od 1.000 godina.

U Čačak gde živi, sekire je donosio sa svih strana sveta upoređujući njihiv način izrade i primenu kroz vekove. Kaže da je sekira jedan od retkih predmeta koji je istovremeno alat, ali i ubojito oružje. Izgled i upotrebna vrednost od nastanka do danas gotovo da su identični. 

- Proučavao sam vikinšku i vizantijsku istoriju i tradiciju što me potaklo da sam počeo sa sakupljanjem i restauracijom starih sekira. Najčešće se one mogu naći na buvljacima, kao što su naš u Ljubiću, zatim u Kraljevu, Bubanj Potoku, Rumi. Za tri godine sakupio sam ih više od 300 stotine, iz celog sveta - kaže Sretko Popadić, inženjer koji iza sebe ima više desetina inovacija. 

Svaka sekira okačena na zidu njegove kancelarije ima svoj istorijat. Neke korišćene za seču drva ili kamena, pojedine imaju isključivo dekorativnu svrhu, dok su neke korišćene kao hladno oružje u borbi.   

- Jedna od njih je takozvana "varjaška" odnosno vizantijska sekira koja je bila deo naoružanja, a njeno poreklo datira od petog do sedmog veka nove ere, dakle pre 1.200 godina. Ona je služila za borbu, a u to vreme se pojavljuje i oklop kod ratnika, pa je bilo potrebno probiti ga nekim podesnim predmetom. Ta sekira je i danas jaka i masivna - priča Popadić.

On ističe da mu je omiljena sekira ona sa obeležjima srpske tradicije. 

- Ta sekira potiče iz 813. godine sa lokacije kod Kruševca, u Ravanici. Vidi se da tada još nisu postojali ni ekseri, već su na njoj klinovi kakvi se danas koriste za potkivanje konja. Sekira i danas ima oblik iz tog vremena - priča Sretko dodajući da je kroz istoriju sekira osim upotrebne, imala i statusni simbol.

Popadić kaže da ima primerke iz celog sveta, a među njima i one iz Nemačke koje iako potiču iz daleke prošlosti, sve su u funkciji.

- Sve imaju žigove i veoma su kvalitetne, kao što je i nemačka privreda bila. Zanimljive su i ruske sekire, koje su nešto drugačije, po obliku pre svega, jer osim što su kvalitetne, Rusi su ih izrađivali iz jednog dela. Postoji i vrsta sekire, takozvana, bradva i ona je služila za obradu drveta za tesanje. Sa jedne strane je zakrivljena i lagana, kako bi sa jedne strane mogla da seče a sa druge da se skida kora. Među izloženim eksponatima ima i vatrogasnih sekira, koje imaju deo za kačenje za kaiš, veoma su oštre i sve su upotrebljive - konstatuje Sretko. 

 

Sagovornik kaže da u svetu postoji značajan broj kolekcionara, koji poput njega sakupljaju i repariraju stare sekire. Najviše ih je u Nemačkoj, gde i on na forumima putem društvenih mreža s kolekcionarima razmenjuje iskustva. Pojedini primerci imaju aukcijsku vrednost, poput nekolicine iz Popadićeve kolekcije.