Litijum predstavlja novi geopolitički faktor moći: Kontrola nad kritičnim sirovinama ključna za ekonomsku dominaciju (FOTO)

Litijum i retki metali više nisu samo strateške sirovine već postaju ključni faktor globalne moći i uticaja.

Najnovija ideja Donalda Trampa da u vojnim bazama Pentagona instalira postrojenja za preradu kritičnih sirovina pokazuje koliko je kontrola nad ovim resursima postala ključna za nacionalnu bezbednost i ekonomsku dominaciju.

Ovaj potez je, kako prenosi Rojters, jedan od nekoliko planiranih koje je šef Bele kuće imao na umu kada je nedavno rekao Kongresu SAD da će preduzeti "istorijske mere kako bi dramatično proširio proizvodnju kritičnih minerala i retkih zemalja na američkom tlu".

Foto: Promo

Energetska nezavisnost

Plan da se rafinerije kritičnih minerala postave u bazama Pentagona omogućio bi Americi da preduzme korake ka energetskoj nezavisnosti i smanji zavisnost od Kine, koja trenutno dominira globalnim tržištem litijuma i retkih metala.

Ovim potezom SAD jasno stavljaju do znanja da više ne žele da budu taoci kineske kontrole nad ključnim sirovinama neophodnim za modernu tehnologiju, vojnu industriju i električna vozila.

Aktuelni američki predsednik je i završetak rata u Ukrajini povezao s dogovorom o zajedničkom korišćenju ukrajinskih rudnih bogatstava, posebno kritičnih sirovina poput litijuma. Iako takav sporazum još nije konačno postignut, jasno je da litijum i drugi ključni minerali imaju sve veću geopolitičku težinu.

Malo pošto je Tramp najavio sporazum sa Kijevom o pravima na ukrajinske prirodne resurse, i Evropska unija je krajem februara ponudila Ukrajini svoj sporazum o kritičnim mineralima.

Evropski komesar za industrijsku strategiju Stefan Sežurne rekao je da od 30 kritičnih minerala koji su potrebni Evropi za energetsku i digitalnu tranziciju, Ukrajina bi mogla da obezbedi 21 "u partnerstvu u kome svi dobijaju". Posebno je naglasio da EU nikada neće zahtevati dogovor koji nije obostrano koristan - kako za Kijev, tako i za Brisel.

Foto: Promo

Obostrana korist

Istovremeno, i Moskva ističe važnost istraživanja i prerade kritičnih sirovina u Rusiji, koja raspolaže značajnim zalihama litijuma i sličnih strateški važnih minerala.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u jeku pregovora oko američko-ukrajinskog sporazuma o rudnim resursima rekao da je Rusija spremna da pozove strane partnere, uključujući SAD, na zajednički rad u eksploataciji kritičnih sirovina.

Da li će svet uspeti da obezbedi stabilne lance snabdevanja i odgovori na rastuću potražnju za kritičnim sirovinama poput litijuma ili će nesigurnost u isporukama usporiti zelenu tranziciju?

Jasno je da ovi kritični minerali postaju ne samo osnova energetske budućnosti već i ključni faktor ekonomske stabilnosti i tehnološkog napretka. Zemlje i kompanije koje na vreme obezbede održive izvore snabdevanja imaće prednost u oblikovanju globalne energetske politike i industrije budućnosti.

U svetu u kojem litijum postaje "nafta 21. veka" onaj ko ne shvati njegovu vrednost rizikuje da ostane na marginama.

Zato bi bilo očekivano da Srbija o svom rudnom bogatstvu u dolini Jadra razborito donosi mudre i odgovorne odluke na osnovu stvarnih činjenica, uvažavajući geopolitičku realnost uz očuvanje životne sredine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.