Decu vam nećemo oprostiti! NATO agresija istrgla mališane iz zagrljaja roditelja: Najmlađa žrtva imala samo 11 meseci

Pre 26 godina, 24. marta oko 20 časova, sirene za vazdušnu opasnost širom naše zemlje oglasile su početak agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, izvedenu bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to zbog optužbi da su srpske snage bezbednosti vršile etničko čišćenje kosovskih Albanaca, dok su neposredan povod za akciju bila dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.

Ova operacija trajala je tačno 78 dana, od 24. marta do 10. juna 1999, i bila je najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata. 

Iako su vazdušni napadi te 1999. godine najpre bili usmereni na vojne ciljeve u SRJ, vrlo brzo je počelo i bombardovanje privrednih i civilnih objekata. To je rezultiralo velikim brojem ljudskih žrtava, a prema nekim procenama, ubijeno je oko 1.300 do čak oko 3.500 duša. Istovremeno, procenjuje se da je ranjeno više od 12.000 ljudi.

U jednom od najjačih napada NATO poginulo je 20 civila, među kojima i 12 dece. Reč je o napadu koji se desio 27. aprila u 12.10 časova, kad su dva od 15 NATO projektila namenjenih tog dana Surdulici i okolnim vojnim objektima, završili usred naselja Čubrine livade, nedaleko od centra grada i naselja Piskavica.

Tom prilikom je povređeno više od 100 građana, a srušeno je ili oštećeno preko 500 kuća, zbog čega je Surdulica dobila naziv srpska Hirošima.

Foto: printscreen

Prethodno, u noći između 10 i 11. aprila avijacija NATO zasula je malo mesto Merdare kod Kuršumlije kasetnim bombama i tada je život izgubila 11-mesečna Bojana, najmlađa žrtva bombardovanja, kao i njen otac Božin Tošović (29). Simbol stradanja od NATO bombi je i malena, tada trogodišnja Milica Rakić, koja je poginula dok je sedela na noši u stanu u Batajnici. Malena Milica bi danas, da joj NATO bombe nisu ugasile život, bila 28-godišnja devojka.

Foto: printskrin

Detinjstvo i život dvogodišnjeg Marka Simića nesrećno su se završili kobnog 31. maja 1999. godine kada ga je u naručju oca Vladana usmrtila NATO bomba prilikom bombardovanja stambene zgrade u Novom Pazaru. Ovaj mališan, ispostaviće se, bio je jedna od najmlađih žrtava bombardovanja Jugoslavije.

U napadima su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri...

Procenjuje se da je ukupna šteta od 30 milijardi do čak 100 milijardi američkih dolara. S druge strane, i NATO je pretrpeo određene gubitke, pa su im tako oborena dva aviona (F-117 i F-16), 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila.

Napadi su obustavljeni 10. juna nakon potpisivanja vojnotehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije s Kosova i Metohije, a istog dana je u Savetu bezbednosti usvojena rezolucija 1244.