Danas je jedino crveno slovo kada treba da se radi! Slavimo Cveti: Ujutru uradite jednu stvar!

Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek pada u nedelju.

Naziv "Cveti" praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.

 

Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.

 

Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, iako je crveno slovo, baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.

Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom.

Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.

Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi "ožarila" i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.

Foto: Shutterstock

Različiti krajevi Srbije - Različiti običaji

Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.

Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.

Šta se "sme" a šta "ne sme" i ovom prilikom zavisi od toga koga pitate. U ovom slučaju odgovor može biti potpuno protivrečan, što samo govori o bogatstvu narodnih običaja različitih krajeva Srbije.

U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i u parkovima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post.

Foto: Shutterstock

U tom kraju se to uzima za zlo jer " onaj koji se veseli i peva navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo".

Ako ste, pak, u Istočnoj Srbiji, zapevati se mora. Na taj dan se okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi.

Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu.

Najvažniji običaj

Od svih običaja, najbitnije je posvetiti se duhovnom razvoju, kroz molitvu, ljubav prema bližnjem, slavu prazniku novog života, Vaskrsu, koji dolazi, sa mirom u srcu.

Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove u jutarnjim časovima i doneti važne odluke. 

Na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima - jer je rad na sebi najisplatljiviji posao!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.