Slavimo veliki praznik: Sveti Vasilije Amasijski štiti ove ljude

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog, hrišćanskog episkopa i mučenika iz 4. veka.

Licinije, zet cara Konstantina, čijom je sestrom bio oženjen, pretvarao se pred carem kao hrišćanin, ali kada je dobio od cara na upravu ceo Istok, on je počeo najpre tajno a posle i javno da goni hrišćane i utvrđuje idolopoklonstvo.

Jednom priliko, hteo je da oskvrniti devicu Glafiru, koja je bila u službi caričinoj, ali nakon što se požalila carici, ona ju je tajno posla iz carskog dvora u Nikomidiji u oblast Pontijsku.

Devica je došla u grad Amasiju, i tu je srdačno primljena od episkopa Vasilija i ostalih hrišćana. Glafira je bila vrlo radosna, što je ostala devica i pisala je o tome carici. I carica se radovala i slala joj novac za hram Amasijski.

Foto: Shutterstock

Međutim, jedno pismo Glafirino, upućeno carici, došlo je u ruke carskom evnuhu, koji ga je pokazao caru Likiniju. Saznavši car gde se nalazi Glafira, odmah je poslao ljude da dovedu u Nikomidiju i nju i episkopa.

U međuvremenu je umrla Glafira, te su vojnici dovedli samo Vasilija vezana. Posle muka i tamnice sveštenomučenik Vasilije je posečen i bačen u more, 322. godine.

U hrišćanskoj tradiciji se pominje da su njegovi klirici, po ukazanju angela Božjeg, našli Vasilijevo telo blizu grada Sinopa, izvukli ga iz vode pomoću ribarskih mreža, i prenešli u Amasiju, gde su ga česno sahranili u hramu, koji je on i podigao.

Ovo je bila slava rabadžija, pa time i beogradskih Palilulaca starosedelaca, koji su se osim zemljoradnje bavili i rabadžilukom.

Tropar:

"Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Vasilije: Moli Hrista Boga da spase duše naše. Amin."

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.