Jezikom sam brisao nišan od krvi i nastavio da pucam! Priča o Rusu koji je voleo Srbiju više od života!

Čuveni dobrovoljac iz Južne Osetije, Albert Andijev, ostao je duboko urezan u srce svakog Srbina, jer se tokom 1999. godine junački borio rame uz rame sa srpskim vojnicima na Kosovu i Metohiji.

Raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi. Njegovo herojstvo ogleda se, pored ostalog, u tome što je, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno oko, nastavio da puca. U ratu je izgubio oko, ranjen je u ruku i ratni je vojni invalid 100 odsto.

 

- Rekao sam svom sinu: Sine moj, tvoja sudbina će biti teška, nikada nećeš smeti da voliš Rusiju više od Srbije i nećeš smeti da voliš Srbiju više nego Rusiju, moraćeš ih voleti podjednako. Nije me brinulo da li ću poginuti.... Bitno mi je bilo da budem na pravoj strani, a 1999. godine borio sam se na strani istine, na strani naroda koji je branio svoje. Kosovo i Metohija, to je zemlja koja pripada Srbiji. Danas bih uradio isto, rame uz rame sa hrabrim srpskim vojnicima - govorio je Andijev.

 

Kako je nekada istakao, najteže mu je palo naređenje o povlačenju.

- Najteže mi je palo naređenje da se povlačimo. Nikome ne želim da doživi poraz bez poraza. Bilo je teško - pričao je on.

Foto: S.T.

Prema svedočenju njegovog komandanta generala Delića, Albert je bio jedan od njegovih najhrabrijih boraca i ranjen je 5. maja 1999. godine u selu Budakovo kod Suve Reke.

- Tog 5. maja kod Suve Reke pogođen sam u oko... Munjevito sam razmišljao. Snajpersku pušku sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao, a tada sam dobio i drugi metak u ruku. Saborci su me brzo stavili na šatorsko krilo i odneli u pozadinu - prisećao se ruski heroj teškog ranjavanja, nakon kojeg je ostao 100 odsto invalid.

Prvobitno je je lečen u Prištini, gde su o njemu vodile računa i žene iz Kola srpskih sestara. Izašao je bez odobrenja lekara i pošao nazad na položaj, ali je naišao na saborce iz jedinice, koji su ga odveli na lečenje u Beograd, na VMA.

- I lekari su bili deo odbrane ove zemlje, vraćali su nas borce u život. Nisam mogao da ležim u krevetu dok se moji bore. Ginulo se... Pronalazili smo tela poginulih saboraca. Bilo je teško. Borci su plakali, jer niko nije od gvožđa. I ja sam plakao krišom. Bilo je i onih kojima nismo videli suze, ali bolje suze nego suvi plač. Takvog čoveka si morao da zagrliš, bili smo jedni drugima podrška. Na ratištu se ne pobeđuje samo raketama, minama, granatama i mecima, dobra reč mnogo vredi - govorio je Albert Andijev. 

Andijev je posle rata ostao u Srbiji, oženio se Srpkinjom a sinu dao ime Lazar. Srce mu je do poslednjeg dana bilo uz nas, a svom snagom branilo je tekovine borbe u kojoj je učestvovao.

Ruski dobrovoljac Albert Andijev preminuo je 2021. godine od  korona virusa. 

Foto: S.K.

Sahranjen je uz vojne počasti 22. marta na Centralnom groblju u Beogradu, nakon opela koje su zajedno služili sveštenici Ruske i Srpske pravoslavne crkve.

Prilikom spuštanja kovčega, pripadnici Vojske Srbije su ispalili tri počasna plotuna, uz zvuke pesme "Vidovdan", a kovčeg s njegovim telom bio je prekriven državnom zastavom Srbije i zastavom Južne Osetije, odakle je bio poreklom. Obe su predate njegovoj supruzi.

Foto: S.K.

Večna mu slava! 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.