Srbija menja pravila igre! Ovo su rudnici koji obnavljaju prirodu: Prava ekološka revolucija

Rudnici, koji su dugo bili sinonim za devastaciju prirode, doživeli su revoluciju, tako da širom sveta raste pokret za održivo rudarstvo koje prirodu i obnavlja!

Zahvaljujući napretku tehnologije, pošumljavanja, kao i saradnji sa lokalnim zajednicama, rudnici svuda, pa i u Srbiji, postaju partneri životne sredine.

Zeleni rudnici – globalni primer obnove 

U Australiji, rudarske kompanije sprovode opsežne projekte rekultivacije – nekadašnja eksploatisana polja pretvaraju se u zelene površine i staništa za divlje životinje. Sadnjom autohtonog drveća vraća se biodiverzitet, dok lokalne zajednice aktivno učestvuju u nadzoru ekosistema. 

Sličan model primenjuje se i u kanadskoj Alberti, gde se zahvaljujući naprednim tehnikama obnavljanja tla bivši rudarski kopovi transformišu u plodna poljoprivredna zemljišta i šumske komplekse.

Foto: Shutterstock

Srbija u koraku sa zelenim trendovima

Srbija takođe ide u korak sa svetskim ekološkim trendom zelenih rudnika, te se u sve većoj meri priključuje globalnoj zelenoj transformaciji.

Najbolji primer zelenog rudarstva u Srbiji jeste rudnik Rudnik Čukaru Peki, kojim upravlja Serbia Zijin Mining, nadomak Bora koji koristi savremene metode za očuvanje stabilnosti tla i sprečavanje zagađenja reka, a pošumljavanjem okoline formiran je novi zeleni pojas.

Kompanija "Serbia Zijin Copper" koja tamo posluje, ulaže značajna sredstva u rekultivaciju, koristeći metode poput hidrosetve kojom je do sada obuhvaćeno preko 262.600 kvadratnih metara zemljišta. Tokom marta, ova kompanija zasadila je 500 sadnica crnog bora na području nekadašnjeg crvenog jezera "Robule".

Ovakvi poduhvati doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha, ali i ostavljaju trajno pozitivno nasleđe lokalnim zajednicama, tako što pokazuju da rudarstvo može da sačuva prirodu!

Tehnologija menja pravila igre

Zelena rudarska revolucija nije moguća bez tehnoloških inovacija. 

U čileanskoj pustinji Atakama, rudnici koriste solarne elektrane kako bi smanjili emisije, dok senzorski sistemi štite okolinu. U Švedskoj, rudnik Aitik značajno smanjuje površinski otpad prelaskom na podzemno kopanje i reciklažom materijala za infrastrukturu.

Srbija ni tu ne zaostaje. Kompanija "Serbia Zidjin Copper" nedavno je pustila u probni rad prvu flotu električnih kamiona u rudniku Novo Cerovo. Nosivost im je 85 tona i mogu da razviju brzinu od 45 kilometara na sat. Ovi džinovi na električni pogon nisu bučni, a najvažnije od svega je da imaju nultu emisiju izduvnih gasova, što predstavlja značajan korak ka cilju Zijina u pogledu ugljenične neutralnosti.

Promena kreće od pojedinaca

U središtu ove revolucije nalaze se i ljudi. 

U Brazilu, domorodačke zajednice sade drveće oko rudnika u saveznoj državi Minas Žerais, čuvajući šumske ekosisteme i sopstvenu kulturu. U Zambiji, mladi učestvuju u rekultivaciji tla, čime se otvaraju nova radna mesta i jača nada u budućnost. Transformacija zahvata i urbane prostore! U nemačkom Ruhru, nekada industrijskom srcu Evrope, danas niču parkovi i biciklističke staze, dok školske inicijative za sadnju drveća grade svest o zaštiti prirode među najmlađima.

Foto: Privatna arhiva

Srbija kao lider održivog rudarstva

Suočena s izazovima koje nosi tradicionalno rudarenje, Srbija odgovara rešenjima. Otpaci iz rudnika vraćaju se u rudničke komore, dok se voda koristi u zatvorenim sistemima, sprečavajući zagađenje reka.

Kroz doslednu primenu naprednih tehnologija, Srbija se pozicionira kao regionalni i evropski lider u razvoju održivog rudarstva.

Vizija je jasna: budućnost u kojoj rudnici nisu samo izvor resursa, već i čuvari prirode. Srbija je na dobrom putu da pokaže kako industrija i životna sredina mogu postojati u harmoniji, donoseći korist i ljudima i planeti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.