Biće sve gore i gore! Vremenske katastrofe tek hvataju zalet: Ovo upošte nije naivno (FOTO)

Nakon toplih temperatura koje su obeležile Vaskrs i Prvi maj, u Srbiju su stigle oluje, praćene pljuskovima sa grmljavinom i jak grad, a meteorolozi upozoravaju da će vremenske nepogode biti sve učestalije.

Ekstremni vremenski uslovi su u Srbiji bili na snazi od počerka sedmice, te smo bili svedoci gotovo nezapamćenih scena nevremena.

Na primer, juče se čovek u Topoli zaglavio u ledu, a u Smederevskoj Palanci, kao i u Velikoj Plani, grad je toliko napadao da se sve zabelelo kao da je ciča zima. Intenzitet kiše je tamo bio kao tajfun, rekao je meteorolog Đorđe Đurić.

Snažan pljusak na autoputu Miloš Veliki učinio je da se ne vidi prst pred okom, a kiša se zadržala na ulicama.

Ova sedmica izuzetno je bila opasna po poljoprivredu i infrastrukturum jer je grad veličine teniske loptice širom zemlje uništio useve, a fotografije istor šire se na društvenim mrežama.

Prema izveštaju European Severe Weather Database, najveći grad pogodio je Zaječar, a prečnik ledene kugle iznosio je oko 6 centimetara.

Intenzivne kiše padale su, između ostalog, u Valjevu, Novom Sadu, Smederevskoj Palanci, Boru, Golupcu, te su izazvale klizišta i lokalne poplave!

Ekstremne padavine postaće učestalije

Prema savremenim naučnim saznanjima, ukupna količina padavina u Srbiji se nije drastično promenila poslednjih devenija, ali su one postale manje ravnomerne, te su periodi ekstremnih suša i ekstremnih padavina sve učestalije.

Kada uporedimo sa periodom sredine 20. veka, udeo ekstremnih padavina u ukupnim godišnjim padavinama porastao je više nego dvostruko, sa 2,4 odsto na 5,6 odsto. Ova promena je uočena, ali još uvek nije završena, te će usled klimatskih promena u budučnosti, ekstremne padavine postati još učestalije.

Naime, klimatske promene umaju uticaj na raspored padavina, ali i na čitav niz olujnih parametara, u šta se ubrajaju pojava grada i veličina istog. 

Očekuje se da do kraja 21. veka u Srbiji poraste frekvencija pojave grada sa prečnikom većim od 5 centimetar za 40 do 80 odsto, a taj fenomen poznat je i nauci i našem zakonodavstvu i strategijama.

"Frekvencija pojave grada sa prečnikom većim od 5 centimetara porašće za 40 do 80% do kraja 21. veka u Srbiji, u zavisnosti od stepena zagrevanja, odnosno zauzdavanja klimatskih promena" navodi se u zvaničnom državnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

U toplijoj Srbiji mogu se očekivati i češći i jači naleti grada.

Darko Savić, meteorolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, ovaj fenomen je objasnio i istakao da toplije vreme uzrokuje jake uzlazne struje usled zagrevanja prizemnog sloja vazduha, a što su uzlazne struje jače, to su one i sposobnije da "zadrže" novonastala zrna grada u vazduhu, čime omogućuju da ona narastu do opasnih razmera.