Najezda krvopija širom Srbije: Samo jedan ujed može biti smrtonosan

Ove godine zabeležena je izuzetno velika najezda krpelja, pa gotovo niko ne može da se vrati iz prirode bez makar jednog ujeda, a veliki broj građana Srbije ne zna kakve posledice mogu da ostave ove krvopije.

Prema rečima stručnjaka, vremenski uslovi tokom prethodnih meseci stvorili su idealne uslove za razmnožavanje krpelja. U nekim delovima zemlje, broj ovih parazita je i nekoliko puta veći nego što je uobičajeno za ovo doba godine.

- Brojnost krpelja je velika, ima ih na Ada Ciganliji, na Košutnjaku, u Topčideru, Zvezdarskoj, Bojčinskoj i Lipovičkoj šumi, na Avali i Kosmaju - kaže doktor Ivan Aleksić, pomoćnik direktora u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Ono što jeste zabrinjavajuće je činjenica da ujed krpelja može postati znatno opasniji i dodatno može ugroziti zdravlje čoveka onda kada je krpelj zaražen.

 - Prema literaturi, ukoliko je krpelj zaražen potrebno je oko 48 sati da on prenese bakteriju u telo čoveka. U laboratorijama Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pored testiranja krpelja na prisustvo bakterije borelije moguće je ljudima putem imunoloških analiza na prisustvo antitela IgG ili IgM utvrditi da li je došlo do razvoja Lajmske bolesti i u kojoj je fazi - podsećaju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Foto: Shuterstock

Smrt usled ujeda krpelja?

Ukoliko dođe do ujeda zaraženog krpelja postoji velika opasnost od razvijanja Lajmske bolesti, ali i od razvijanja invaliditeta, pa čak i od smrti.

- Sama bolest se, naročito u hroničnoj fazi, ako se ne otkrije u prvih nekoliko meseci, ispoljava širokim spektrom različitih tegoba i kliničkih nalaza, i manifestuje se od blagih do vrlo teških oblika sa mogućim invaliditetom, a vrlo retko i smrtnim ishodom - rekli u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Zašto krpelji "napadaju" ljude?

Mnogi ne znaju da krpelji zapravo - nisu insekti. Krpelji su zapravo klasifikovani kao paukovi, ili rođaci pauka, škorpija i grinja. Ako pažljivo pogledate krpelja, on na neki način podseća na pauka sa četiri para nogu.

Krpeljima je potreban "krvni obrok" da bi preživeli pa neki na njih gledaju kao na prave male vampire. U borbi za opstanak spremni su da se prikače pticama, da ujedu miševe, male divlje životinje, i naravno - ljude.

Krpelji ne skaču i ne lete. Umesto toga, oni se lagano kreću uz nisko grmlje ili travu da bi pronašli domaćina. Zatim se pričvrste zadnjim nogama, a ispruže prednje - kako bi se zakačili za životinju ili čoveka u prolazu. Ponekad čekaju da jednostavno padnu na budućeg domaćina u prolazu.

Foto: Shuterstock

Rizik od lajmske bolesti

Lajmska bolest je infektivno oboljenje čiji je uzročnik bakterija borelia burgdoferi. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda iksodes koji su prenosioci ove bakterije. Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.

Lajmska bolest se ispoljava u tri stadijuma. Pored ispoljavanja različitih simptoma, moguća je i potpuno asimptomatska infekcija.

Bolest počinje karakterističnim crvenilom, koje se javlja najčešće sedam do deset dana od uboda (veličine od nekoliko do desetak santimetara). S vremenom, počinje da bledi i da u sredini dobija prstenast izgled.

Istovremeno se mogu javiti pojačana telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Rano otkrivanje bolesti u ovom stadijumu sprečava dalji napredak.

Foto: Shuterstock

Promene drugog stadijuma se javljaju posle nekoliko nedelja ili meseci. Izraženi su simptomi slični gripu, potom zapaljenje moždanih opni ili nerava, srčanog mišića i drugih organa.

U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, od kada se neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje ove prirodno-žarišne bakterijske infekcije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.