Njiva u Srbiji košta kao 20 stanova u Beogradu: Kupci ne pitaju za cenu, ovo ide kao alva

U Srbiji je već godinama velika potražnja za kupovinom obradivog zemljišta! Posebno su tražene oranice u Vojvodini, u mestima blizu većih gradova, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda.

U Bačkoj Topoli potpisan je i najviši ugovor - 116 hektara zemljišta prodato je za više od dva miliona evra, što pokazuje kolika je potražnja za kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem u ovom delu zemlje. Najskuplji kvadrat plodne oranice prodat je u Kaću kod Novog Sada, po ceni od 14 evra po kvadratu, pa je za njivu od 10.717 kvadrata isplaćeno 150.000 evra.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Kaću već nekoliko godina unazad potražnja je velika, pa se tamo postižu i najviše cene.

Statistika za ceo Sremski okrug pokazuje da je tokom poslednja tri meseca 2024. godine prosečna cena poljoprivrednog zemljišta iznosila oko 14.000 evra po hektaru.

Ko su rekorderi

I pored ovako visokih cena, ovo nisu rekordni iznosi za koje je neko obradivo zemljište prodato.
Ubedljivo najskuplja oranica kupljena je pretprošle godine u Rumenki, po ceni od 50 evra po metru kvadratnom. Parcela je površine nešto manje od dva hektara ili 19.970 kvadrata. To znači da je hektar koštao 500.000 evra. Do tada je najviša cena za hektar iznosila 400.000 evra, a takva oranica prodata je u Kaću.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem tromesečju prošle godine prodato je u Surčinu, gde je za 4.097 metara kvadratnih plaćeno 39 evra po kvadratu ili 159.783 evra. Ova cifra je za jednu oranicu ogromna, iako se radi o nešto manje od polovine hektara. Da je budući vlasnik kupio ceo hektar ove njive u Surčinu, platio bi je neverovatnih 390.000 evra.

Najskuplje njive u Srbiji
Mesto	cena u evrima za m2	cena hektara u evrima
Novi Sad / Rumenka	50	500.000
Novi Sad / Kać	40	400.000
Surčin	39	390.000
Dobanovci	29.9	290.900
Šabac	25	250.000
Jakovo	24.9	240.900
Futog	21	210.000
Stari Banovci	18	180.000
Ugrinovci	14	140.000
Gunaroš	10	100.000

 

Stručnjaci smatraju da je obradivog poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se zato povremeno pojave ekstremi sa ovako visokim cenama, ali prognoziraju i da će njive sigurno biti sve skuplje i traženije. Dodaju da nije isključeno da se neko poljoprivredno zemljište prenameni u građevinsko, ali napominju da taj proces nije ni jeftin, ni jednostavan.

- Obradivih površina je sve manje, potražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena. U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište, pa nije čudno što su pojedine oranice prodate za veliki novac, ali ni okolina Beograda ne zaostaje mnogo. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine je bio 5.000 evra, a evo vidite kolike su cifre sada - naveo je za Informer agroekonomista Milan Prostran.

Potražnja ogromna

Prostran kaže da je kupovina zemljišta svetski trend, jer se na plodnim oranicama proizvodi hrana, što je postalo sve primamljivije ljudima koji bi da ulože svoj kapital, iako se nisu ranije bavili poljoprivredom.

- Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje - naveo je Prostran.

Ipak, istakao je da prenamena poljoprivrednog zemljišta nije jednostavan proces.

- Nije isključeno da neko kupi poljoprivredno zemljište i prenameni ga u građevinsko, ali postoje neke procedure i dozvole koje treba da se pribave, zbog čega to nije baš tako jednostavno. Mi stalno mislimo da imamo mnogo njiva i oranica jer smo mi poljoprivredna zemlja, ali činjenica je da je obradive zemlje sve manje i da je zbog toga skuplja, ali treba da je koristimo za gajenje hrane - zaključio je Prostran.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.