Oni zarade i do pola miliona dinara mesečno: Mladi pohrlili za ovim poslovima - Nije potrebna diploma

U Srbiji poslednjih godina se sve više mladih ljudi okreće zanatskim zanimanjima koji donose mesčno čak pola miliona dinara!

Spektar poslova je širok i čini se da se gotovo svako može pronaći makar u jednoj od zanatskih veština. 

Među savremenim i istovremeno profitabilnim zanatima danas se izdvajaju zanimanja poput proizvodnje prirodne kozmetike – domaćih sapuna, balzama i dezodoransa bez hemikalija, zatim pravljenja hleba od kiselog testa i bez aditiva, prateći trendove zdrave ishrane (trenutno je najpopularnije pravljenje surdo hleba, odnosno, hleba s prirodnim kvascima koji se danima uzgajaju). Pčelari koji nude med, polen i propolis u luksuznim pakovanjima i pod ekološkim brendom beleže ozbiljan rast, posebno ako izvoze ili sarađuju s urbanim radnjama zdrave hrane.

Obrada kože je takođe sve traženija – ručno pravljeni kaiševi, torbe, novčanici ili pregače za kuvare i barmene prodaju se kao unikatni proizvodi. Slično važi i za obradu drveta – mlade zanatlije restauriraju stare stolice, prave daske za serviranje ili police s retro estetikom, brzo reagujući na interesovanje tržišta. Kroz trend vintidž enterijera i ručno rađenog nameštaja, ovakvi proizvodi nalaze put do restorana, kafića i domaćinstava koja žele toplinu i originalnost u prostoru.

Društvo

Limarima prosečna plata 176.000 dinara! Informer vam donosi listu najtraženijih poslova i najviših zarada

U Srbiji je prethodnu godinu obeležila stabilnost na tržištu rada, ali je deficit radne snage nastavio da pogađa zanatski sektor. Poslodavci su najviše tražili radnike sa srednjom stručnom spremom - higijeničare, komercijaliste, konobare, magacionere, kuvare, prodavce, radnike u proizvodnji, telefonske operatere i vozače.

18.01.2025

11:55

Društvo

Za zanate direktorske plate! Srbija obara rekorde u zaposlenju

Strane investicije, jačanje ekonomije, ulaganja i sprovedene reforme, razlog su zašto Srbija ima rekordno nisku nezaposlenost od samo 8,1 odsto, ocenjuju domaći stručnjaci!

30.11.2024

10:41

Foto: Shutterstock

Takođe, sve je više mladih koji se bave tumačenjem prirode kroz estetiku – kroz mikrobilje, urbane bašte, izradu vertikalnih zelenih zidova i saksija sa samoodrživim sistemima navodnjavanja. Ovo je posebno zanimljivo za unutrašnje uređenje kancelarija, kafića i salona. U ovom domenu uspevaju i oni koji se bave izradom predmeta od epoksidne smole – stočići, nakit, držači za vino, a posebno ako je svaki predmet unikatan i izrađen uz video dokumentaciju procesa. Tu je, naravno, i 3D print, za one koji žele individualizovane proizvode.

Još jedan trend u porastu je zanatsko pivarstvo – domaće kraf pivo postaje sve popularnije, a male pivare u garažama prerastaju u ozbiljne brendove s lokalnim identitetom. Isto važi i za grnčariju –masovno se izrađuju činije, šolje, tanjiri, i to na ručnom točku, uz oslikavanje, pečenje i prodaju pod geslom „umetnost za sto”.

- Danas nije teško napraviti kraft pivo – kaže Miroslav Janković iz Nove Pazove, koji proizvodi pšenično pivo za sebe i prijatelje, a ponekad nešto i proda preko Instagrama, gde ima puno pratilaca i dodaje:

 – Kompletna početna oprema može se kupiti polovna za nešto više od 200 evra, dok nova košta oko 600. Važno je imati dobru sirovinu i znati šta radiš, ostalo je stvar ideje i marketinga – ističe Miroslav, koji još uvek nema otvorenu proizvodnju, pa zato njegovo pivo nema ni zvanično ime.

Zarada u ovim poslovima varira, ali u proseku preduzetnici mogu mesečno zarađivati od 100.000 do 300.000 dinara, dok uspešnije zanatlije, koji izvoze, rade za luksuzne brendove ili imaju razvijen onlajn biznis, prelaze i 500.000 dinara mesečno.

Ključ je u originalnosti, kvalitetu i dobroj promociji, ali i spremnosti da se brzo reaguje na trendove.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.