Kaparisao mladu, pa mu tast stao na put: Buran ljubavni život srpskog slikara ostavlja bez daha

Na današnji dan, 16. juna 1859. godine u Vršcu, rođen je najistaknutiji srpski slikar Pavle Paja Jovanović, a detalje njegovog burnog ljubavnog života mnogi ne znaju.

Rođen je u Vršcu, 16. juna 1859. godine kao sin prvenac Stevana Jovanovića, uglednog vršačkog fotografa. Majka Ernestina rano je umrla, a otac se ubrzo ponovo oženio Marijom koja je bila dobra i brižna majka. Paja je imao još petoro braće i jednu sestru. Tako je svoje detinjstvo provodio u veseloj i srećnoj mnogočlanoj porodici.

Paja je veoma rano pokazao sklonost prema crtanju i slikanju. Čini se da to i nije bilo tako neobično u okruženju u kome je živeo. Njegov otac Steva, vrstan fotograf, imao je dara za slikarstvo (bavljenje fotografijom u to vreme zahtevalo je ne samo poznavanje foto-tehnike, već i veštu ruku za retuš pri izradi slika). Osim toga, u Vršcu, toj maloj a ipak veoma bogatoj varoši, mogao je videti dela svojih sjajnih prethodnika: Arsenija Arse Teodorovića, Pavela Đurkovića, Jovana Popovića sa njegovim sinom je drugovao i često se zaticao u njegovom ateljeu, fasciniran slikarovim radom: kopijama starih majstora, studijama prirode, delima sa religioznim temama.

Tako je, tada, mali Paja počeo i sam da slika.

Porteti - Pajina strast

Od 1905. godine u stvaralaštvu Paje Jovanovića preovlađuje slikanje portreta. Svojom kičicom ovekovečio je vladare, političare, aristokrate, bankare, naučnike, umetnike...

Foto: wikipedia

Još u vreme svog boravka u Americi, 1902. naslikao je "portret Mihaila Pupina", i njegove ćerke (portret gospođice Pupin).

Boraveći na crnogorskom dvoru, 1903., na poziv kralja Nikole, naslikao je jedan od svojih najmilijih likova, "portret princeze Milice“, zatim portrete "prestolonaslednika Danila“ i "kralja Nikole“.

U Beču je slikao starog cara "Franju Josifa“ i izradio čak devet njegovih portreta za razne austrijske ustanove.

Čini se, ipak, da je sa nešto više žara slikao portrete umetnika: „slikara Simingtona“, „vajara Đoku Jovanovića“.

Ali motiv kome je, bez svake sumnje, posvetio najviše pažnje, jesu „ženski likovi“: Gospođa Mirka, Gospođa Štraus, Gospođa Šink, Gospođa Hadson, Baronica Erlanger, Igračica Bergel, Gospođa Kaufman, Gospođa Doblin, Sofija Dunđerski, Teodora Dunđerski, i više portreta, najpre modela, a zatim njegove supruge Muni Arhivirano 2005-01-01 na Wayback Machine-u.

Slikanje žena za Paju je uvek značilo slikanje lepote. On, jednostavno, nije želeo da ih vidi ružne i stare. Čak i kada se radilo o ne baš tako lepim ženama, uvek se trudio da pronađe lepotu u njima. Mnogi likovni kritičari su mu zamerali zbog toga, i upućivali žestoke čak i zajedljive kritike. Ali on je ostao dosledan sebi i svojoj životnoj mudrosti: "Veština je naći lepotu".

Buran ljubavni život

U životu umetnika pojavi se, u nekom trenutku, žena o kojoj se sanja i mašta, o kojoj se piše, peva, ili koju umetnik slika. Priča o najvećim ljubavima slikara Paje Jovanovića, među kojima je i njegova muza i supruga, koja je bila inspiracija za portrete i aktove koje je stvarao.

Foto: wikipedia

 

Strast i opsesija, kažu, postoje samo u trenutku. Međutim, kod čuvenog slikara Paje Jovanovića, to izgleda nije bilo tako, jer to su za njega bili posebni oblici ljubavi bez kojih njegovih vanvremenskih dela ne bi ni bilo. Emilija Mila Mandukić, jedna od tada, najlepših Vrščanki, svojim damskim manirima privukla je pažnju mladog slikara koji se, posle studija, vratio u svoj rodni grad.

Posle stidljivih pogleda, usledilo je upoznavanje, a onda je buknula ljubav. Ubrzo se dogodila i veridba koja je, još brže, bila raskinuta.

Naime, Paja je, po običajima toga vremena, kaparisao buduću mladu sa 50 zlatnika.

Ne znajući za to, Pajin otac Stevan, od imućnog Milinog oca zatražio je pozajmicu, što je ovaj shvatio kao prevaru, te mu je zlatnike vratio i istog časa obavestio porodicu Jovanović da venčanja neće biti.

Mila se kasnije udala za drugoga, a Paja napustio Srbiju.

Istoričari umetnosti smatraju da je na njegovom čuvenom Vršačkom triptihu Mila prikazana u liku devojke koja bere grožđe, dok su na slici "Krunisanje cara Dušana" njene crte lica poslužile za kreiranje lika carice Jelene.

 

Paja Jovanović govorio je da umetnost počinje tamo gde je ljubav prema lepoti, a period njegovih portreta nam to i dokazuje. Mnoge lepe dame bile su mu modeli, a 1905. godina donela mu je, nenadano, božanstvo o kom je sanjao.

 

Nakon odlaska iz Srbije, Paja Jovanović nije radio puno aktova dok nije sreo Muni Dauber. Bilo ih je u njegovoj kolekciji, ali ne toliko mnogo. Sam Paja je govorio da su mu na časove slikarstva koje je on pohađao, kao modeli dolazili ljudi u nekim već poodmaklim godinama i da njemu njihova tela nisu bila dovoljno inspirativna da ih slika. Puno aktova svoje supruge Hermine je napravio, jer je, kaže, njeno telo i... prosto i njeno lice i njeno telo bili su, prosto, kao iz slikarskih azbuka, odnosno knjiga.

Foto: wikipedia

U braku koji je trajao 40 godina, Muni se trudila da prati i pomaže svog vremešnog supruga, bilo u Beču ili Beogradu i ostala mu je posvećena do kraja života.

Paja Jovanović umro je 30. novembra 1957. godine u Beču. Kao što je želeo, urna sa pepelom preneta je i položena da večno počiva u voljenom Beogradu.

Nakon Pajine smrti, ispoštovala je njegovu veliku želju i 1958.godine poslala Muzeju grada Beograda najdraže umetničke radove slavnog umetnika. Uz to, darovala je i 11 slika iz sopstvene kolekcije, uz uslov da se prikažu javnosti tek posle njene smrti.

Iako nije uspela da nauči srpski jezik, lepa Bečlijka, Pajino večito nadahnuće, sahranjena je, po sopstvenoj želji, upravo pored njega na Novom groblju u Beogradu.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.