Mali najoštrije demantovao članak o kreditima za mlade: Rezultati govore - Više od 1.472 potpisanih ugovora

Ministar finansija Siniša Mali demantovao je članak u kojem se navodi da je program "kredita za mlade" osmišljen isključivo za prodaju stanova izgrađenih za EXPO 2027 i istakao da je 1.472 potpisanih ugovora i više od 1.044 odobrenih kredita.

Objavu ministra finansija Siniše Malog prenosimo u celosti bez izmena:

Povodom članka koji je objavljen danas, 23. juna 2025. godine na portalu Nova ekonomija (novaekonomija.rs), u kojem se navodi da je program "kredita za mlade" osmišljen isključivo za prodaju stanova izgrađenih za EXPO 2027, te da u praksi ne funkcioniše, izražavam najoštriji demanti navedenih tvrdnji.

Svi navodi o navodnoj "beskorisnosti", "diskriminaciji" i "favorizovanju EXPO-a" su neosnovani i pogrešno interpretirani.

Program:

• Funkcioniše u praksi i beleži značajan broj uspešnih realizacija

• Ima jasne mehanizme zaštite korisnika, formirane na osnovu višegodišnjih izazova sa kojima se kupci novogradnje u Srbiji susreću kada je reč o privatnim investitorima,

• Omogućava kupovinu stanova i u privatnim projektima, pod uslovom da postoji projektno bankarsko praćenje, čime se smanjuje rizik za krajnjeg korisnika.

Pre svega, program beleži konkretne rezultate: preko 1.472 potpisanih ugovora i više od 1.044 odobrenih kredita koji su u fazi realizacije posle samo tri meseca. Dakle, ovi podaci jasno pokazuju da se ne radi o simboličnoj meri, već o funkcionalnom i masovno korišćenom instrumentu državne podrške.

Takođe, netačna je tvrdnja da se mogu kupovati isključivo stanovi u državnoj gradnji. Zakon izričito dozvoljava da predmet kredita budu i stanovi u izgradnji, pod uslovom da je reč o projektima koji su u sistemu projektnog finansiranja banke. To podrazumeva ugovorne obaveze između investitora i banaka koje uključuju penale i kontrolne mehanizme, čime se obezbeđuje pravna sigurnost kupca.

Uz sve navedeno to, predmet kupovine mogu biti svi uknjiženi stanovi i kuće na teritoriji Republike Srbije, a čak se može finansirati i izgradnja kuće ili montažne kuće na zemljištu sa građevinskom dozvolom.

Razlog zbog kojeg stanovi bez upotrebne dozvole ne mogu biti predmet kupovine kroz ovaj program jeste zaštita korisnika kredita, budući da privatni investitori u Srbiji često kasne sa završetkom radova i dobijanjem upotrebne dozvole, dok građani moraju da snose dvostruke troškove – i kredita i rente.

Sporadični primeri iz prakse, u kojima oglašivači naglašavaju da "ne prodaju stan putem ovog programa", nisu posledica "diskriminacije" već neispunjenosti zakonom jasno propisanih uslova – koji postoje kako bi se izbegle štete upravo po mlade.

Ali, da krenemo redom.

Tvrdnja br. 1: Program je marketinški trik bez stvarne primene

Činjenice koje pobijaju tvrdnju:

• Za samo tri meseca potpisano je više od 1.472 ugovora, a preko 1.066 kredita je odobreno i čeka realizaciju. Preko 5.500 mladih je do sada izrazilo interesovanje za Program.

• Ovo nedvosmisleno pokazuje da program nije simboličan ni fiktivan, već da je masovno operativan i funkcioniše u praksi.

• Ovaj nivo realizacije prevazilazi sve očekivane ciljeve u inicijalnim fazama i direktno demantuje tezu o listi čekanja ili nepostojanju sredstava.

• Prema evidenciji Ministarstva finansija, do sada nije prometovana nijedna nekretnina iz portfolija Građevinske direkcije Srbije, dakle sva ponuda je isključivo iz privatnih projekata i/ili prometa sa fizičkim licima, vlasnicima uknjiženih nekretnina u Republici Srbiji.

Tvrdnja br. 2: Program je suštinski osmišljen da favorizuje stanove za EXPO

Činjenice koje pobijaju tvrdnju:

• Program ne favorizuje EXPO projekte, niti bilo koje druge projekte u kojima je investitor država, već sledi principe savesne potrošnje javnih sredstava i zaštite krajnjeg korisnika, odnosno mladih.

• Stanovi EXPO će se ponuditi na tržištu tek nakon što se završi izložba, što će biti treća godine realizacije programa koji je posle samo 3 meseca realizacije podržao preko 1.472 mladih da kupe svoje prve nekretnine u vrednosti preko 100 miliona evra.

• Ukoliko država ne odluči da dalje vrednosno proširi ovaj program, 400 miliona evra namenjenih sredstava će izvesno biti realizovano pre početka 2028. godine.

• Stanovi u projektima sa odobrenim projektnim finansiranjem od komercijalnih banaka su takođe prihvatljivi, što uključuje brojne privatne projekte na teritoriji cele Republike Srbije.

• Program jasno dozvoljava sve uknjižene nekretnine na teritoriji Republike Srbije (starogradnja i novogradnja), objekte u izgradnji kod kojih banka finansira izgradnju i nad kojima se može uspostaviti hipoteka kao i one nad kojima ne može u pod određenim uslovima u smislu procenta završenosti objekta, kao i izgradnju kuća ili montažnih kuća na zemljištu sa građevinskom dozvolom – sve ovo nezavisno od učešća države.

Tvrdnja br. 3: Zabranjeni su svi stanovi u izgradnji koje grade privatni investitori

Činjenice koje pobijaju tvrdnju:

• Netačno. Stanovi u izgradnji mogu biti kupljeni od privatnih investitora kada je reč o projektima sa projektnim finansiranjem banaka.

• Upravo kroz ovu odredbu zakon daje mogućnost izbora i van državne gradnje, ali uz minimalni nivo pravne i tehničke sigurnosti za kupca.

• Ovo je sistematska zaštita korisnika kredita, jer se u praksi dešava da privatni investitori nakon dostizanja 80% izgradnje, što je uslov da banke puste kredit klijentu, godinama odlažu završetak radova i dobijanje upotrebne dozvole, dok korisnici u tom periodu plaćaju i kredit i kiriju.

• Pored navedenog, korisnici mogu privatno da grade sopstvenu kući ili montažnu kuću.

Tvrdnja br. 4: Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) je dovoljna garancija, pa ostala ograničenja nemaju smisla

Činjenice koje pobijaju tvrdnju:

• NKOSK osigurava kreditni rizik banke, a ne građevinski ili pravni rizik za korisnika kredita.

• Dakle, osiguranje NKOSK ne garantuje da će stan biti završen na vreme ili da ima upotrebnu dozvolu.

• Zakon je upravo zbog toga uveo dodatne sigurnosne mehanizme – dozvoljava izgradnju samo ako je banka već involvirana u kontrolu realizacije projekta, kako bi zaštitila kupca.

Tvrdnja br. 5: Program je nefunkcionalan jer prodavci preferiraju keš kupce

Činjenice koje pobijaju tvrdnju:

• Ovo nije specifičnost ovog programa, već dugogodišnja tržišna realnost kod svih kredite i svih tržišta nekretnina na svetu – keš kupac je najbolji kupac za prodavca.

• Međutim, upravo subvencionisani uslovi (1% učešće) omogućavaju da se mladi lakše kvalifikuju kao konkurentni kupci, smanjujući jaz u odnosu na keš kupce.

• Dodatno, ovaj program omogućava i onima koji su zaposleni na određeno i nezaposlenima da pod istim uslovima pristupe tržištu i budu konkurentni, što je izvan ovog program gotovo nemoguće.

• Pored toga, 1.472 potpisanih ugovora pokazuju da su mnogi prodavci prihvatili ovaj model.

Tvrdnja br. 6: Stanova koji ispunjavaju uslove je premalo, pa program nije primenljiv

Činjenice koje pobijaju tvrdnju:

•  Stanova, kuća i građevinskog zemljišta za izgradnju kuće ili montažne kuće, koji ispunjavaju uslove ima dovoljno, ali nije svaka nekretnina automatski podobna za sve vrste subvencionisanih kredita – što je i očekivano.

•  Zakon je oblikovan da podstakne odgovorne investitore i zaštiti kupce, a ne da subvencioniše svaki privatni projekat bez obzira na pravnu sigurnost.

• Postoji veliki broj stanova koji su već uknjiženi, imaju upotrebnu dozvolu ili su u projektima sa bankarskim finansiranjem, što potvrđuju već odobreni i realizovani krediti.

• Da ne postoje ograničenja, predmetni eksperti bi verovatno tvrdili da država hoće da uvede mlade u dužničko ropstvo kako bi privatnim investitorima napunila džepove bez ikakve obaveze da na vreme završe objekte.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.