Zdravstveni izveštaj Štada grupe: Najveće poverenje Evropljana u zdravstvene radnike i farmaceute

Najnoviji Zdravstveni izveštaj Štada grupe za 2025. godinu pokazuje da, iako je zadovoljstvo zdravstvenim sistemima stabilizovano, samo polovina Evropljana smatra da su njihovi zdravstveni sistemi pravedni u pogledu dostupnosti i usluga.

U poređenju sa prethodnim godinama zadovoljstvo zdravstvenim sistemima sada prosečno iznosi 58% (+2% u odnosu na 2024), ali Evropljani jasno ističu da zadovoljstvo nije isto što i pravičnost. Ovogodišnji Izveštaj pokazuje da polovina ispitanika (51%) tvrdi da u njihovoj zemlji svi imaju jednaku dostupnost medicinskoj nezi i uslugama.

Sa ovom tvrdnjom saglasno je čak 80% Danaca, 72% Španaca i 68% Švajcaraca, dok s druge strane svega 21% Mađara, 28% Bugara i 29% Kazahstanaca deli mišljenje o svojim zdravstvenim sistemima. Pored toga, svega 15% Evropljana ima potpuno poverenje u sposobnost svog zdravstvenog sistema da pruži odgovarajuću negu u slučaju ozbiljne bolesti. Najnovije istraživanje takođe pokazuje da Evropljani teže zdravom načinu života – ali da samo polovina u tome uspeva. Pored problema sa motivacijom, u tome ih ometaju finansijski problemi, izazovi mentalnog zdravlja i ograničena dostupnost zdravstvene zaštite.

- Cilj svih zaposlenih u Štada grupi je da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner. Kroz naš najnoviji Zdravstveni izveštaj želimo da steknemo dragocene uvide i istražimo buduće trendove i inovacije. Deljenjem ovih podataka sa svim relevantnim institucijama u sektoru zdravstva, želimo da doprinosimo donošenju boljih odluka za unapređenje kvaliteta života - istakao je Peter Goldschmidt, generalni direktor Štada grupe.

Lekari i farmaceuti kao oslonac za zdravlje

Uprkos ovim izazovima, poverenje u zdravstvene radnike veoma je snažno. Izabrani lekari (69%) i farmaceuti (58%) i dalje su među najpouzdanijim akterima u zdravstvu, daleko ispred Google-a (20%), veštačke inteligencije (15%) i onlajn zdravstvenih influensera (11%). Čak 65% građana Srbije ukazuje poverenje zdravstvenim radnicima.

Foto: STADA/Hemofarm/Nikola Vojnović

Iako poverenje u veštačku inteligenciju još uvek nije široko rasprostranjeno, otvorenost prema ovoj tehnologiji konstantno raste. Danas, 39% ljudi već može da zamisli da koristi veštačku inteligenciju za medicinske savete umesto odlaska kod lekara. Dodatnih 25% ispitanika navodi da bi se mogli obratiti veštačkoj inteligenciji u budućnosti kada tehnologija bude dodatno unapređena. Na nivou Evrope, ljudi pretežno ističu poboljšanu dostupnost i pristupačnost kao ključne prednosti AI – za 49% Evropljana ovo su ključni faktori.

Uz to, njih 45% smatra da veštačka inteligencija čini zdravstvenu zaštitu praktičnijom i vremenski efikasnijom, jer može smanjiti potrebu posetama lekaru zbog manjih zdravstvenih problema. Pristupačnost/dostupnost AI i obezbeđenje brzih odgovora glavni su razlozi njegovog korišćenja za 57% Srba, 56% Mađara, 55% Čeha i 54% Slovaka.

Foto: STADA/Hemofarm/Nikola Vojnović

Međutim, lična interakcija ostaje glavni pokretač poverenja kada su u pitanju zdravstvene teme, čineći lekare i farmaceute ključnim za podsticanje samostalne brige o zdravlju. Na primer, 40% Evropljana navodi da su saveti koje dobijaju od farmaceuta ključan razlog posete apotekama. Takođe, apoteke doživljavaju kao praktične lokacije za sve svoje zdravstvene potrebe (30%) i vrednuju lične odnose koje imaju s osobljem (28%).

Zdrav način života: san ili java

Svest o važnosti zdravlja je veoma jaka širom Evrope – čak 96% građana Evrope smatra da je zdrav način života važan za njih. Oko 72% Evropljana redovno praktikuje preventivne navike poput vežbanja, uzimanja suplemenata i zdravog načina ishrane. Dve trećine građana (66%) sada ide na sve ili većinu preventivnih pregleda, što je povećanje od 5 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Foto: STADA/Hemofarm/Nikola Vojnović

Ipak, iako skoro svi teže zdravom načinu života, samo polovina Evropljana (51%) smatra da uspeva da živi zdravo. Španci ocenjuju svoj način života najzdravijim (68%), a prema podacima Eurostata, takođe imaju i najduži životni vek na kontinentu. Jedan od glavnih problema za postizanje zdravog načina života je nedostatak motivacije, što prijavljuje 41% ispitanika. Ipak, lične prioritete u vezi sa zdravljem ne određuju samo motivacija, već finansijski i mentalni izazovi takođe igraju značajnu ulogu.

Finansije kao prepreka zdravom životu

Mentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje su ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje Evropljana. Oni koji su zabrinuti za finansije ređe uspevaju da vode zdrav način života u odnosu na one koji nemaju tih briga. Takođe, veza između finansijskih i mentalnih problema je neosporna: oni koji se suočavaju sa novčanim poteškoćama imaju daleko veću verovatnoću da će iskusiti sindrom sagorevanja (burnout) i manje su skloni da svoje mentalno zdravlje opišu kao „dobro“ u poređenju s onima koji nemaju finansijskih briga.

Foto: STADA/Hemofarm/Nikola Vojnović

Čak 64% Evropljana opisuje svoje mentalno zdravlje kao "dobro" – naročito u Rumuniji (84%), Bugarskoj (80%), Srbiji i Švajcarskoj (po 74%), kao i u Francuskoj (71%). Ipak, dve trećine Evropljana (66%) kaže da je barem jednom iskusilo simptome sagorevanja. Žene (71%) i mlađi od 35 godina (75%) su posebno pogođeni.

Ljudi koji se suočavaju s mentalnim izazovima tri puta su manje skloni da kažu da žive zdravo u poređenju s onima koji imaju dobro mentalno zdravlje. Ovi nalazi ističu potrebu za ravnopravnim tretiranjem mentalnog i fizičkog zdravlja širom Evrope, što bi bio prvi korak u pravom smeru. Trenutno, svega petina (21%) Evropljana smatra da se mentalnom i fizičkom zdravlju posvećuje jednaka pažnja u zdravstvenim sistemima.

- Štada Zdravstveni izveštaj nudi pouzdane uvide o relevantnim temama zdravstvene zaštite, i time podstiče debatu među ključnim zainteresovanim stranama u zdravstvu, uključujući i medije. Prepoznavanjem i predviđanjem trendova koji oblikuju budućnost zdravstvene zaštite, ovo jedinstveno istraživanje nam pruža uvide potrebne za najbolje zadovoljavanje potreba pacijenata - zaključio je Peter Goldschmidt.