Sjajne vesti: Još 10 kompanija krajem godine treba na BG berzi da emituje obveznice vredne 250 miliona evra

Ministarstvo finansija zajedno sa 10 domaćih privatnih kompanija priprema njihov izlazak na berzu krajem godine i izdavanje prvih emisija korporativnih obveznica u vrednosti većoj od 250 miliona evra, a Beogradska berza je najavila ambiciozne planove za njeno oživaljavanje i modernizaciju, kao i integrisanje sa trgovačkom platformom Atinske berze.

Beogradska berza planira do kraja godine da potpuno promeni identitet ne samo vizuelni već i komunikacijski, kako bi osavremenina svoj rad i bila dostupnija i tehnički opremljenija za investitore.

Objavljivanje prospekta za nove emisije akcija još 10 kompanija očekuje se u septembru, oktobru i novembru ove godine, najavio je pomoćnik ministra finansija i rukovodilac tima za tržišta kapitala, kao i član Nadzornog odbora Beogradske berze, Ognjen Popović na predstavljanju planova za razvoj tržišta kapitala u Srbiji.

On je podsetio da je Eliksir grupa ove godine rasprodala prvu emisiju obveznica i preko berze prikupila 35 miliona evra za izgradnju nove fabrike i istakao da je sada vreme da se takav primer ponovo i omasovi.

- U ovom trenutku u Ministarstvu finansija ima 10 kompanija, koje su u programu, sve su u nekim početnim fazama, neke su u prvoj fazi tog programa, a neke u drugoj. Inače, imaju dve faze koje traju oko 100 dana i dele se faze otprilike pola-pola. Ali tih 10 kompanija zajedno treba da emituje preko 250 miliona evra obveznica i treba da idu zajedno u krajem godine, znači uz objavljivanje prospekta u septembru, oktobru i novembru i to će biti za nas veliki meseci, jer ćemo imati sad malo masovniju emisiju, što je jako bitno za naše tržište - rekao je Popović.

Kazao je da treba da se aktivira i Akcionarski fond Republike Srbije i da se prve aktivnosti očekuju već u julu. "Akcionarski fond, iako mnogi misle da je to vlasništvo Republike Srbije, zapravo je u vlasništvu svih građana koji su ispunili uslove.

I u zakonu jeste propisano da sve što je u Akcionarskom fondu treba da se proda i da se novac ponudi građanima. Nažalost, to nije uređeno kako je bilo inicijalno predviđeno. Mi smo odlučili da i to, kao i neke druge repove iz prošlosti, zatvorimo. Očekujemo od meseca jula da će biti prva najava. Tu ima više od 100 kompanija koje su listirane na berzi", rekao je Popović. Popović je rekao da očekuju da će to pokrenuti i zainteresovati tržište i dovede do razvoja ETF fondova na berzi (Exchange Traded Funds) odnosno da se ponudi ljudima u Srbiji da trguju stvarima koje su u svetu najvrednije.

- Mi trenutno radimo na tri ETF-a, jedan je za S&P 500 Index kao zlatni standard za ulaganje u svetu, drugi je ETF za zlato, jer svi vole zlato, i poslednji jeste za bitkoin. To bi bilo ono što je za ovu godinu ključno - naveo je Popović.

Kaže da još jedna banka planira da izda obveznicu na berzi do kraja godine, ali nije mogao da otkrije koja banka je u pitanju.

- Radimo i na jednoj municipalnoj obveznici, što je isto vrsta zaduživanja, ali za jedinice lokalne samouprave - naveo je Popović.

Foto: Pixabay

Napomenuo je da su korporativne obveznice namenjene pre svega institucionalnim investitorima, a da je cilj da se što više uključe fizička lica na berzu.

- Fizička lica se neće vratiti zbog obveznica, ETF fondovi donekle. I ono na čemu sada radimo jeste jedan lek specijalis koji se tiče nekretnina - to su nekretninski fondovi, pošto smatramo da to ima najveći potencijal da uzbudi naše ritejl investitore, zato što svi u Srbiji, pre svega, vole 'beton', to jest stanove kao prvi i osnovni vidi investiranja. Kada neko ima novac ulaže u stan - rekao je on.

Popović je rekao da je prvi nacrt leks specijalisa sa obrazloženjem poslat nadležnim institucijama i partnerima iz Svetske banke i naglasio da je interesovanje ogromno zbog tržišta nekretnina.

- Zato vidimo tu potencijal da on povuče i bude katalizator da se berze povuku napred i da se cela ekonomija povuče napred - dodao je on.

Istakao je da se radi i na pripremi IPO (inicijalnih javnih ponuda) kako državnih tako i privatnih kompanija.

- Mi smo svesni da će država to morati prva da uradi, a ono što je dobro jeste što kroz program korporativnih obveznica svaka firma koja prođe kroz njega dobija set usluga kao da će da ponudi akcije na berzi, ali mi ne tražimo njih da se odreknu dela svoje kompanije već tražimo samo da izdaju dug, ali će biti spremni, a očigledno je da svi, da bi se ohrabrili na takav korak, gledaju u državu. Tako da mi već radimo sa kompanijama iz državnog portfolija. To će biti neka kruna svih ovih aktivnosti - rekao je Popović.

Istakao je da je pet kompanija u fazi pripreme i da je to proces koji traje već neko vreme i da je najvažnije u kom trenutku treba izaći na berzu.

- Svi su ranije pričali da je ključ za oživanjavanje Beogradske berze da se izbaci Telekom na berzu i da će se dogoditi neka magija i da će svi da trguju. Mi ne verujemo u tu filozofiju - dodao je on.

Napomenuo je da su neke državne već spremne ili su blizu da budu spremne, ali da je pitanje trenutka izlaska na berzsu najvažnije. Popović je naveo da je u izradi i integrisana aplikacija za trgovanje koja će biti dostupna svima potpuno besplatno - White Label aplikacija.

- Znači vi ste broker i dođete i nalepite logo svoje firme i izaberete pozadinu i boje vašeg brenda, kako bi ljudi mogli da trguju na način na koji se to radi u svetu, znači preko telefona, instant, bez ikakve potrebe, raznim birokratskim zavrzlamam. U prvoj fazi je namenjeno da to bude za trgovanje na Beogradskoj berzi, a u drugoj fazi naša vizija je da Beogradska berza postane gateway za trgovanje u svetu - da svi kroz Beogradsku berzu putem te aplikacije može da pristupi svim svetskim tržištima - naveo je Popović.

Kada je reč o programu korporativnih obveznica tu su, dodaje, od većih kompanija Orion Telekom, Fashion Company, Kodar Engineering, jedna manja možda svima poznata Monument i druge.

- Ono čime smo posebno ponosni jeste da to nisu samo velike kompanije kao što je Elixir, Orion Fashion, nego imamo i taj Monument, imamo i neke manje kompanije i nisu to kompanije samo iz Beograda i Novog Sada, ima kompanije iz Subotice, ima kompanije iz Niša, iz cele Srbije, i svih industrija. Znači, želimo taj proizvod i to je ono što je pitanje. To je proizvod za sve i nadamo se će ova sledeća korpa tih obveznica to i pokazati jer je zaista diversifikovana - naveo je on.

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić je rekao da se Beogradska berza modernizuje i da će promeniti i vizuelni identitet, kao i da će promeniti prostorije i preseliti se Hajd park siti u Prokopu kod železničke stanice i da će tu biti u modernom prostoru zajedno sa Komisijom za hartije od vrednosti i centralim registrom.

Naglasio je da se naručuje i nova IT oprema i unapređuje postojeći informacioni sistemi i poslovni procesi. Ostojić je naglasio da se završava prva faza prelaska na sistem OASIS, grčke trgovačke platforme, koja će biti gotova do septembra ili do kraja godine, a da će se onda preći na drugu fazu kopletnog prelaska na trgovačku platformu Atinske berze, što znači da ćemo biti potpuno usklađeni sa dva važna standarda, što će omogućiti veću transparentnost i veću zaštitu investitora.

- To će omogućiti direktan pristup klijentima ne samo Srbije već i Grčke i Kipra. U jačeg regionalnog povezivanja postaćemo deo zajedničke platforme kiparske i grčke berze. Oni će moći da trguju na našoj berzi i mi na njihovoj. To će biti značajan iskorak za Beogradsku berzu - istakao je on.

Ostojić je rekao da su se odlučili za povezivanje sa grčkom berzom koju su pokrenuli zajedničku plaftormu kojoj mogu da se priključe svi strani investitori. Kada je reč o novoj aplikaciji za trgovanje na berzi, on je rekao da ne ona neće sigurno biti potpuno gotova do kraja godine. Očekuje da Beogadske berza bude preseljena u nove prostorije u avgustu ili septembru ove godine, paralelno sa prelaskom na grčku platformu. Projekat za razvoj Beogradske berze pokrenut još pre pet godina u saradnji sa Svetskom banka koja je obezbedila zajam u vrednosti od 30 miliona evra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.