Jedna stvar je ključna ako se izgubite: Spasioci koji su pronašli dečaka iz Vrčina objasnili šta im je pomoglo

Petnaestogodišnjak koji se pre nekoliko dana izgubio u Vrčinu pronađen je zahvaljujući Gorskoj službi spasavanja. Spasiocima je najviše pomogla fotografija koju je dečak, pre nego što mu se ispraznila baterija na telefonu, poslao dedi.

Zahvaljujući predelu koji se video iza njega, spasioci su okvirno znali gde bi mogao da se nalazi.

Spasioci su za RTS ispričali kako su pronašli dečaka i naveli nekoliko važnih saveta za sve one koji vole da provode vreme van urbanih sredina.

Dečak iz Vrčina krenuo je u šetnju oko 18 sati, a dva sata kasnije javio je dedi da se izgubio. Uspeo je da pošalje jednu fotografiju i onda mu se telefon ugasio.

Za srećan kraj zaslužni su, između ostalih, Dušan Petković, mladić koji je pronašao dečaka  i Dimitrije Ostojić - obojica spasioci Gorske službe spasavanja.

Dušan Petković za RTS kaže da im je poziv stigao 10 minuta pre ponoći i da su odmah oformili timove za potragu.

- Imali smo informaciju da je na terenu izgubljen dečak, da je 15 godina starosti i da je potrebno da što pre dođemo do same lokacije. Nismo imali više informacija od toga - ispričao je Dušan.

Foto: GSS

Kad su došli do te lokacije, kaže, onda su od meštana koji su bili uključeni u potragu, dobili informacije koje su za njih bile značajne.

- Između ostalog, dobili smo podatak da je dečak poslao fotografiju. Od osobe koja je bila na terenu dobili smo informaciju koja je to tačka na fotografiji, tako smo imali tačku sa koje smo počeli pretragu - rekao je Dušan.

Informacije dragocene za potragu

Prema njegovim rečima, kada spasioci imaju tačku na kojoj je osoba poslednji put viđena ili na kojoj je boravila, tada se veliki broj pretraga završi pronalaženjem osobe u neposrednoj blizini same tačke.

- Dečak nije bio baš tu, ali je bio relativno blizu. Analizom same topografije terena, zaključili smo da postoje putevi kojima bi bilo logično da se kreće zašto je, po kasnijim informacijama koje smo dobili, njegova ideja bila da prođe oko planine i da se vrati do kuće deke i bake - ispričao je Dušan i dodao:

- Dozivali smo ga – ništa. Nismo dobili odgovor i u nekom trenutku smo primetili da neko leži pored puta. I to je trenutak kada u vama proradi taj instinkt, da li je povređen, da li je sve u redu ili nije.

Kad su ga videli, kaže, dečak je bio zbunjen, zato što nije ni očekivao da će krenuti potraga za njim.

- Zapravo, napravio je malo skrovište odmah pored puta, gde je pokušao da prenoći i sačeka jutro, da bi mogao da se vrati. Polako je počeo komunikaciju s nama i onda  je shvatio da hoćemo da mu pomognemo - ispričao je Dušan.

Rutinska akcija, mnogo važnije pouke 

Dimitrije Ostojić, takođe spasilac, rekao je da je ovo za njih bila izuzetna rutinska akcija, jer je bilo dovoljno informacija i odigravala se u blizini Beograda.

- Mi često imamo ovakve situacije, ali mnogo je bitnije u celoj priči izvući pouke iz tog slučaja koji je benigan, mnogo je značajnije da shvatimo, da prenesemo poruku svima da je vrlo lako doći u takvu situaciju - ističe Dimitrije i dodaje:

- Šuma je šuma, da li blizu Beograda ili daleko, nije bitno. Topologija terena je takva da vi jednostavno možete biti i blizu nekog grada, blizu nekog bitnog objekta, ali da uđete u prostor koji je skriven brdima, šumom ili nečim i da izgubite orijentaciju.

Foto: GSS

Prema njegovim rečima, veliki problem i razlog gubljenja ljudi je često mrak, kada nemate adekvatnu baterijsku lampu, bez obzira na godišnje doba i na uzrast osobe koja se izgubila.

- Ovakve situacije, čak i blizu Beograda, zimi, kada noću nije plus 18 ili 25, nego minus 10, mogu da se pretvore u nešto mnogo, mnogo ozbiljnije - upozorio je  Dimitrije i dodao:

- Veoma bitno je da ko kreće u neko istraživanje prirode, da li je to šetnja po nekim planinskim obroncima ili nešto drugo, uvek sa sobom ima adekvatnu garderobu i mobilni telefon sa punom baterijom. 

Veći deo Srbije je dobro pokriven mobilnim signalom, osim par nekih područja. 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.