Zlatna slova u istoriji srpske medicine: Stručnjaci sa Instituta "Dedinje" učinili čudo

Pre 30 godina urađena je prva transplantacija srca u Srbiji, u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", povodom čega je direktor Milovan Bojić podsetio da je to podvig koji bi trebalo proučavati i da je ponosan na svoj tim koji je uradio nešto što će zlatnim slovima biti zabeleženo u istoriji srpske medicine.

Neophodno je da se u Srbiji radi na podizanju svesti građana o donorstvu organa jer uvek zatajimo upravo tu, rekao je prof. dr Milovan Bojić.

- Ta operacija od pre 30 godina je za mene najupečatljiviji događaj u mom životu uopšte i posebno u profesionalnoj karijeri. Jer usuditi se da se izvede jedan takav poduhvat u ondašnjim uslovima kada je Srbija bila gotovo hermetički zatvorena sankcijama i na kopnu, rekama, vazduhu, imati toliko smelosti i hrabrosti da se u to uđe, to je nešto što će me pratiti celoga života. To će kod mene uvek izazivati prijatno sećanje i nadahnjivati, verujem, ne samo mene, nego generacije doktora koji dolaze - rekao je Bojić. 

Bojić ocenjuje da je u životu veoma važno da čovek ima sreću da mu se ukaže prilika, ali da mora da ima i pameti da je ostvari i da radi kako bi postigao rezultat. Prema rečima stručnjaka, Institut "Dedinje" danas radi najviše operacija na srcu u Evropi ali se nažalost u Srbiji, zajedno sa Rusijom i Ukrajinom, najviše oboleva i umire od bolesti srca i krvnih sudova. 

- Velika su ulaganja u srpsko zdravstvo i moram da pohvalim da to sada i ono nekada apsolutno nema nikakve veze. Danas je "Dedinje" kosmički brod koji apsolutno ide ukorak sa evropskim i svetskim kućama. U samom je evropskom vrhu. Mi danas imamo naučni potencijal, vodimo računa o ljudima, mi ih učimo i primenjenu psihologiju - rekao je on.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Prof. dr Bojić ističe da na institutu ima oko 40 svršenih studenata medicine sa prosekom 10 sa kojima se posebno radi i na psihološkom planu i na učenju posebnim veštinama i prati se njihov uspeh.

- Kada sve to završe, dolaze u direktorovu kancelariju, formira se komisija i oni polažu jedan 'dedinjski' ispit. Sad ćemo se potruditi da taj sertifikat ima evropske bodove i da ako neko hoće da ode od nas, da ga oplemenimo, da odnese znanje - rekao je.

Kako dodaje, ekipa instituta je selektirana, te je postao naučna institucija koja je privukla pažnju onih koji prate svetsku nauku i naveo da klinika "Klivlend", ubedljivo najbolje bodovana kardiovaskularna klinika u svetu, prati 20 naučnih instituta iz oblasti medicine u zemljama Evropske unije i van nje je dodala samo Srbiju.

- Dedinje je najbolje. Ja gledam kako oni vrebaju moje lekare i kako da mi ih povedu, a ja gledam kako da im uzmem projekte pa da ih radimo u Beogradu i da oni ostanu u svojoj zemlji. I tu smo napravili jednu strašno veliku pomoć države u budućem Bio kampusu, BIO 4, "Dedinje" će imati oko 1.500 kvadrata i tu će ljudi imati prostor da vežbaju i na eksperimentalnim životinjama, da rade fundamentalnu nauku, da se vezuju sa svetskim kućama - rekao je on.

Prof. dr Bojić je istakao da je organ lek i da bi trebalo da shvatimo da smrću jednog čoveka u zemlju odlaze još pet-šest drugih ljudi kojima bi njegovi organi mogli da pomognu. 

Veliki napori su uloženi kako bi se broj presađivanja povećao, ali uvek zatajimo kada na red dođe svest o donorstvu organa.

- Porazan je procenat, koliko familija odbije da da saglasnost za davanje organa, za one kojima je dijagnostikovana moždana smrt. Svest o tome moramo da razvijamo svi, i medicina, i mediji i crkva i moramo biti u stalnoj kampanji za donorstvo organa - naglasio je Bojić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.