Sjajne vesti za dijabetičare: Pomoć stiže i za najmlađe pacijente

Vlada Srbije usvojila je Operativni program prevencije i kontrole dijabetesa u Srbiji od 2025. do 2029. godine, sa planom aktivnosti za šećernu bolest, sa nizom programa koji će olakašati i poboljšati lečenje, ali i sam život pacijenata, među kojima su i oni najmlađi.

Doc. dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje dijabetesa, istakla je za RTS da je dijabetes bolest današnjice i da nažalost i Srbija prema procenama IDF-a ima više od 790.000 obolelih.

Republička stručna komisija i Ministarstvo zdravlja napravili su ovaj Operativni program, veoma važan ako znamo da dijabetes jeste globalni problem, da poprima epidemijske razmere, a da je i statistika za Srbiju upozoravajuća.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" ima 435.000 registrovanih pacijenata, a postoji veliki broj pacijenata koji nisu prepoznati i koji nisu registrovani, a samim tim i ne započinju lečenje na vreme.

Operativni program prevencije i kontrole dijabetesa

- Jako je bitna prevencija gde mi zaista možemo na vreme da pomognemo pacijentima da ne razviju šećernu bolest ili, ako je već razviju, da im ne naprave kardiovaskularne, mikrovaskularne, makrovaskularne komplikacije, da ne dođe do oštećenja bubrega, očiju. Mi sve to možemo da uradimo da se pomogne prevencijom bolesti. Zbog toga je ova stručna republička komisija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a na zahtev Ministarstva zdravlja, zaista sela i od prošle godine, od 1. septembra, napisala program prema najbitnijim, najznačajnijim i najsavremenijim smernicama za lečenje šećerne bolesti - ističe dr Bjekić Macut.

Dodaje da je komisija predvidela kako treba i šta treba raditi, šta poboljšati, jer pojedine mere postoje, ali šta da se uradi na unapređenju i pre svega na prepoznavanju potencijalnih bolesnika – gojaznima, onima sa pozitivnom porodičnom anamnezom i slično. Takvim pacijentima moraju da se urade osnovne analize i utvrdi da li "koračaju ka šećernoj bolesti".

Naredni koraci

- Videli smo da moramo mnogo da uradimo na unapređenju domova zdravlja, savetovališta koja postoje, ali poslednjih godina ne rade baš onako kako treba. Stavili smo najsavremeniju terapiju da svima bude dostupna. Tu su takođe vrlo bitne edukacije. Cilj je da svaki pacijent u Srbiji ima šansu da se podjednako leči bilo na jugu ili zapadu Srbije, kao i u Beogradu. Znači, svi moraju imati jednako pravo i jednaku šansu da budu savremeno i najbolje lečeni - dodaje dr Jelica Bjekić Macut.

Foto: Shutterstock

Stari vodič je napisan još 2012. godine i bilo je nužno da se uradi novi koji će svim lekarima u Srbiji omogućiti da zahvaljujući novim smernicama, usklađenim sa svetskim standardima, leče svoje pacijente.  

Insulinske pumpe i senzori

- Ono što je takođe bitno, što zanima naše najmlađe pacijente i njihove roditelje, je prisutnost i dostupnost insulinskim pumpama, kao najsavremenoj terapiji i insulinskim senzorima. U poslednje vreme bilo je dosta kampanja koje su veoma bitne. Senzori 24 sata mere nivo šećera i to je jako bitno za mlađu populaciju. Roditelji su se godinama plašili, i nisu mogli da spavaju zbog straha da će deci pasti šećer. Ovim programom to je regulisano, a predvideli smo mnogo - napominje doktorka.

Deca sa dijabetesom i kada napune 18 godina, i dalje će imati pravo na senzore o trošku fonda, kao i ugrožene grupe, poput trudnica koje su na insulinu će moći tokom cele trudnoće da prate svoj nivo šećera. Takođe, pacijenti sa novootkrivenim dijabetesom tipa 1 koji odmah moraju da primaju insulin, imaće pravo na senzore.

Foto: Shutterstock

- Zaista smo se svojski trudili da kao struka damo maksimum i da našim pacijentima predložimo najbolje moguće načine lečenja, pomagala sve što postoji. Između ostalog, ovim programom je predviđeno usvajanje rezolucije o šećernoj bolesti u Narodnoj skupštini, pored vodiča i priručnika za preventivno delovanje. Shvatili smo da moramo više i snažnije da radimo u preškolskim ustanovama, u vrtićima, u školama, da vaspitači i nastavnici znaju kako da reaguju sa decom koja primaju insulin - navodi doktorka.

Insistiraće se na edukaciji lekara primarne zdravstvene zaštite, njihovom boljem povezivanjem sa centrima sekundarne i tercijarne zaštite. Traženo je i povećanje broja endokrinologa, s obzirom na činjenicu da je po poslednjim podacima bilo svega 23 pedijatrijska endokrinologa u čitavoj Srbiji.