"Tata je rekao da idemo, mama nije htela bez njega...": Novinarka Dejana Kljajić sa tri godine osetila je "Oluju" (FOTO)

Najveći egzodus civila u Evropi nakon Drugog svetskog rata, "Oluju", naša novinarka Dejana Kljajić osetila je sa samo tri godine i za Informer se priseća kako je taj 4. avgust izgledao u domu Kljajića u Kninu.

"Tata je vojno lice i malo pre pada Knina rekao je mami da krene sa mnom u Srbiju, međutim, ona nije želela da ide nikuda bez njega...", prva je uspomena Dejane Kljajić na 4.8.1995. godine.

- Tog 4. avusta kada su se najjače i najstrašnije čule sirene i granate, kada su ljudi odlazili i domove napuštali samo sa jednom torbom u rukama, i moja majka je morala da krene sa mnom. Ponela je torbu i albume sa našim slikama. Da li možete da shvatite koliko je u tom trenutku bila trezvena da je ponela jednu stvar koja nas može vratiti u Republiku Srpsku Krajinu, bar na neki način - rekla je Dejana.

Na put bez povratka krenuli su kolima prijatelja koji su imali dvoje male dece, a do granice sa Srbijom stigli su 5. avgusta.

Umesto razumevanja, u prvi mah naišli su na odbijanje.

- Na granicu sa Srbijom smo stigli 5. avgusta i tada su hteli da nas pošalju na Kosovo i Metohiju, gde su slali druge izbeglice iz Krajine. Sećam se da su rekli kako je previše prognanih ljudi ušlo u Srbiju. Zamislite beobrazluk tadašnje vlasti!? Hvala Bogu, tu se našao Milan Babić, tadašnji predsednik vlade Republike Srpske Krajine, koji je rekao da nas puste, jer je automobil bio pun dece - priseća se naša novinarka i sagovornica, pa dodaje:

Foto: Informer

- Kad smo došli u Beograd, boravili smo kod strica, kom smo doživotno zahvalni što nas je primio i pomogao u najtežim vremenima. Čitavih mesec dana nismo imali informacije o tati i dedi, nismo znali da li su živi ili mrtvi. Nakon mesec dana tata je došao i ubrzo nakon toga, dobio je prekomandu u Sombor. Preselili smo se u Apatin.

Za trogodišnju Dejanu "Oluja" i dolazak u Srbiju bili su traumatični, toliko da se i danas seća svega.

- To kako su nas građani dočekali nakon "Oluje" je, jednom rečju, bilo strašno. Ne svi, ali dobar deo ljudi se prema nama ponašao kao prema "nižoj rasi". Bilo je teško, ali, izborili smo se... Prošli smo kroz omalovažavanje i nemaštinu, a i pored svih muka, roditelji su mene, kasnije i brata, usmerili na pravi put. Na tome smo im zahvalni - rekla je Dejana ponosno.

Njena mama je, dodaje, mislila da će se nakon svega vratiti u Knin i nastaviti život gde su stali.

- Ono što mogu da kažem nakon svih obih godina, jeste da je "Oluja" zločinačka, ustaška akcija, koja je za cilj imala da protera sve Srbe, ugasi Republiku Srpsku Krajinu i kasnije zatre sve što su Srbi godinama gradili. Jedan moj prijatelj kaže da su Hrvati ovom akcijom izgubili sve, a Srbija je dobila radne i neuništive Krajiške Srbe. Ja se sa njim slažem, to je definitivno tako - zaključuje ona, pa dodaje:

- Često razmišljam o periodu "Oluje" i periodu nakon dolaska u Srbiju. Shvatam da je to izgradilo moju ličnost. Nisu mogli da nas sravne sa zemljom, nisu mogli da unište srećno detinjstvo, a sasvim je sigurno da nisu uspeli da nam upropaste živote.

Foto: Informer