Treba da se zna da je postojao: Darkov gest šokirao Srbiju - Od ove priče ćete plakati cele noći (FOTO)

Branislav je preminuo pre četiri godine, sahranjen bez svojih bližnjih i čini se potpuno zaboravljen od svih sem od Darka Stojanovića iz sela Leskovac kod Lazarevca koji ne želi da čovek koji nosi isto prezime kao on bude potpuno zaboravljen.

Naime, Darko Stojanović podelio je svoju priču za Informer uz molbu da se priča proširi što dalje, ali i da on i njegova porodica dođu do bližih rođaka koji su poznavali Branislava.

- Pročitajte i podelite ovu priču, možda je neko poznavao Branislava, možda je sa nekim u srodstvu, bio prijatelj?! Trag u beskraju, neka ostane sećanje! Branislav... ime koje mnogi nisu ni znali. Došao je u naše selo iz ljubavi – zbog žene Slobodanke, koja je otišla pre njega, tiho, bez naslednika, bez ikoga ko bi se setio njenog imena - rekao je Darko.

Ostali su sami jedno za drugo, a onda je i on pošao za njom, ostavljajući iza sebe samo tišinu. Danas, na mestu gde mu počiva telo, stoji jednostavan grob. Nema mermera, nema sjaja, ali ima ono što ni zlato ne može kupiti - ljubav i poštovanje.

- Ovo nije samo gomila zemlje. Ovo je trag jednog života, dokaz da se i bez krvi i naslednika može ostaviti nešto veće - primer ljudskosti. Branislav ostaje ovde, pod vedrim nebom, u miru našeg kraja, mi ostajemo sa pitanjem koje peče: Hoće li se neko setiti nas, onako kako smo se mi setili njega? Ne tražim ništa. Samo želim da se zna da je postojao - kaže Darko.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, sve je počelo 2021. godine kada je obilazio grobove najbližih i ugledao grob sa prezimenom koje i on nosi, iako nisu rođaci.

- Zapravo, sve je počelo 2021. godine, kada sam, tokom svoje redovne posete uređenja grobova svojih najbližih, ugledao humku sa krstom na kome je bio samo jedan beli peškir! U selu, kada nas neko napusti, obično o tome svi čujemo. Ovoga puta bilo je drugačije - ništa se nije saznalo, ali je neko pokopan. Sklonio sam peškir i spazio par plastičnih belih slova! Pamtim, pisalo je: Branislav Stojanović, 1950 - 2021. Slučajnost, Stojanović, a nismo familija - kaže Darko i dodaje:

- Nakon samo nekoliko dana, saznao sam o kome se radi. Tokom svoje naredne posete, primetio sam da je grob utonuo, a krst iskrivljen. Kroz godinu dana, nikakvog obeležja nije bilo, samo u zemlji obris pravougaonog oblika koji je ukazivao da tu postoji grob. Odlično sam zapamtio gde je i tokom svake svoje posete narednih godina uređivao ga. Tokom svoje poslednje posete, u junu 2025. odlučio sam da napravim i podignem spomenik Branislavu Stojanoviću.

Foto: Privatna arhiva/Facebook

Sada već, na rubu groblja, pored stazice kojom retko ko prolazi, nalazi se grob bez obeležja, bez krsta, bez imena, samo naznaka groba. Ni cvet, ni sveća, nikakvog traga da je tu neko počivao. Bez spomenika, bez posete, bez naslednika - bar se tako među meštanima govorilo.

- Nisam ga poznavao, niti sam znao bilo šta o njegovom životu. Ipak, u meni se probudilo nešto što nije dalo da sve ostane tako, jer nijedan čovek ne zaslužuje da nestane bez traga. Nijedna smrt ne sme da bude tiša od tišine - priča Darko.

On je nakon nekoliko godina odlučio da se pobrine za spomenik Branisalava.

- Zato sam odlučio da uradim ono što osećam da je ispravno. Doneo sam odluku da, po uzoru na spomenike koje su pravili naši preci, izlijem betonski krst. Kalup od stiropora, materijal od peska i cementa, sa dodatkom rizle, crvene i bele, kao simbol toga da iza svakog imena stoji i krv i duša. U beton sam utisnuo plastična slova, identična onima kakva su bila na krstu. Da se zna da je bio. Da ne bude više broj, da ne bude zaboravljen - kaže Stojanović.

Foto: Privatna arhiva/Facebook

Ljubavna priča Branislava

Darko je odlučio da se malo više raspita o Branislavu i pokuša da otkrije kako je izgledao njegov život pre nego što je otišao u "zaborav".

- Nakon četiri godine tišine, odlučio sam da se raspitam više o Branislavu. Sećam se samo da je njega u selo dovela ljubav - žena po imenu Slobodanka. Odlično se nje sećam, jer sam nedaleko od kuće u kojoj je živela i ja stanovao. Tokom par poseta, baš u vreme kada se i Branislav doselio kod nje, slušao sam koliko ga je volela. I taman kada sam mislio da nema nikog svog... stigla je glasina, da Branislav možda ima decu negde u Beogradu -  kazao je Darko.

Darkova humanost ostavila je veliki trag na meštane, ali njemu to nije bilo doovljno, te je odlučio da sve objavi javno i ozbiljno se posveti ovom slučaju.

- Pretpostavljam da ne znaju gde im je otac sahranjen, obzirom da je sam ukop, bez sveštenika i opela, obavila opština Lazarevac. To je zapravo razlog zašto delim ovu priču. Možda neko zna Branislava. Možda neko prepozna ime, godište, možda negde postoji neko srce koje je kucalo uz njegovo. Ako upravo vi znate nešto, ako ste mu bili prijatelj, rođak, poznanik - javite se. Nije kasno, nije kasno da mu vratimo dostojanstvo - zaključio je Darko za Informer i dodao:

- U nadi da će se javiti neko kome je Branislav bio otac, deda, ujak ili prijatelj, da ga zajedno sačuvamo od tišine zaborava, jer kada ime prestane da se izgovara, kada više niko ne zapali sveću - tada čovek umire po drugi put. Branislav to nije zaslužio. Zapravo - niko ne zaslužuje.