Danas praznujemo Svetih sedam mučenika u Efesu: Veruje se da muškarcima ispunjavaju sve želje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju dan Svetih sedam mučenika u Efesu, koji se obeležava od velikog progona hrišćana u tom gradu. Oni su zaštitnici muškaraca i veruje se da im danas ispunjavaju svaku želju.

Progoni hrišćana u Efesu počeli su za vreme cara Dekija, nakon što je došao u grad i priredio veliko praznovanje u čast mrtvih idola, ali i veliki pokolj vernika.

Sedam mladića se molilo Bogu da spase hrišćanski rod, svi sinovi najuglednijih starešina efeskih, i zvali su se: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin. Kada su bili optuženi kod cara, oni su se sklonili na jedno brdo iza Efesa, zvano Ohlon, i tu se sakrili u nekoj pećini.

Nakon što je car saznao, naredio je da se pećina zazida. Carski dvorjani, Teodor i Rufin, potajni hrišćani uzidali su i jedan kovčežić od bakra sa olovnim pločama, na kojima su bila ispisana imena ovih mladića i njihova mučenička smrt u vreme cara Dekija. 

Veruje se da mladići, po Božijoj volji, nisu umrli, već su zaspali i spavali preko 200 godina, dok hrišćanstvo nije postalo dominantna religija u Evropi. Sedam mladića se, prema predanju, probudilo za vreme vladavine cara Teodosija II, pobožnog i blagog vladara, zdravi i isti kakvi su pre više od dva veka bili.

Foto: Wikipedia

Priča o sedam mladića može se pronaći i u Kuranu, s tim što se tamo nazivaju "Ljudi iz pećine", a Danilo Kiš je iza sebe ostavio nezavršen roman "Legenda o spavačima". U modernoj kulturi na njih se gleda kao na "putnike kroz vreme". Iznenadili su se kada su, izašavši iz pećine, videli da se nalaze u sasvim drugačijem vremenu i među sasvim drugim ljudima. Svojom pojavom izazvali su veliku pažnju.

Pričom o vaskrsenju su se u njihovom vremenu bavili samo jeretici, a hrišćani su tu mogućnost odbacivali, ali i sam Teodosije, želeo je da pokaže kako je ono moguće. Tada je jedan pastir koji je svoje ovce redovno vodio na ispašu u blizini pećine gde su mladići spavali, rešio da napravi tor za svoje ovce, pa je odnosio kamen po kamen iz zida kojim su momci bili pregrađeni. Tako je i naišao na usnule mladiće koje je Teodosije odmah prihvatio kao vaskrsle mučenike.

Sedam mladića iz Efesa su nedelju dana pronosili reč Božiju i pričali svetini koja je dolazila da ih vidi o čudima večnog života i tajnama vaskrsenja. Nakon toga, ponovo su usnuli u pećini, ovoga puta, da čekaju drugi Hristov dolazak i opšte vaskrsenje koje će tada nastupiti. Svetih Sedam Otroka Efeskih bili su vrlo poštovani u prvom periodu hrišćanstva, ali danas je legenda o njima sasvim zaboravljena. Retko se gde više može pronaći crkva podignuta u njihovu čast, ili freska na kojoj su naslikani.

Ovaj praznik pogodan je za mirenje i oprost grehova, 

jer su i Sveti mladići iz Efesa ustali kako bi rešili razmiricu među tadašnjim hrišćanima. Slično, oni se smatraju zaštitnicima mladića i muškaraca.

Veruje se da će se njima na današnji praznik ispuniti svaka želja ako u crkvi zapale sveću i pomole svetiteljima.