Danas je Velika Gospojina: Ove običaje treba da ispoštujete - Jedan je posebno važan za žene

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.

Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših naslikan je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.

Foto: spc.rs

Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a prema nekim izvorima 72 godine. Nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja.

Poslednjih 15 provela je kod svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome ju je Hristos poverio na čuvanje. Prema predanju, često je izlazila na Maslinovu goru, sa koje se njen sin vazneo u nebo i tu se molila Bogu, želeći da se i ona tamo preseli, kako bi gledala Hristovo lice.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica. 

U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik.

Običaji na ovaj praznik

Postoji niz narodnih zabrana vezanih za ovaj dan, od kojih se neke posebno odnose na žene. Prema verovanju, na Veliku Gospojinu ne valja prati, šiti, tkati niti se baviti teškim fizičkim poslovima. Opšta preporuka iz narodne tradicije je da se tog dana ništa ne radi rukama i da se ne počinje nikakav novi posao.

Svi narodni običaji za Veliku Gospojinu vezuju se za vodu i bosiljak, koji se u srpskoj tradiciji smatra božjom biljkom. Prema verovanju, na taj dan u jelo treba staviti malo bosiljka i poslužiti ga ukućanima - Presveta Bogorodica na taj način štiti domaćinstvo od zla.

U mnogim krajevima Srbije, upravo na Veliku Gospojinu bere se i blagosilja grožđe, koje simbolizuje novi život i blagodat. 

BONUS VIDEO