Stručnjaci otkrili da li će rast penzija poništavati inflacija: Ovo je prava istina

Od danas su zvanično stupile na snagu ekonomske mere koje je država ranije najavila, a pored njih, najavljeno je i povećanje penzija koje će uslediti 1. decembra, a o kojima su svoje mišljenje izneli i stručnjaci, otkrivši da taj rast neće poništavati inflacija.

Stanje penzija i njihovog usklađivanja sa ekonomskim tokovima predstavlja jedno od najvažnijih socijalno-ekonomskih pitanja u svakoj zemlji. U različitim uslovima i promenama na tržištu rada, vlade su često prinuđene da preduzimaju različite ekonomske mere kako bi očuvale stabilnost penzionog sistema i obezbedile dostojanstven život penzionerima.

Povećanje penzija, bilo kroz redovno usklađivanje sa rastom plata i cenama, ili kao rezultat posebnih ekonomskih politika, ima direktan uticaj na kupovnu moć starijih građana, ali i na javne finansije.

Veroljub Arsić, predsednik odbora za finansije, kao i Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost, objasnili su za Informer kako funkcioniše rast penzija, kao i koliko će ovaj rast uticati na naše starije sugrađane.

- Povećanje penzija sada se zasniva na realnim izvorima finasniranja, a privreda je ta koja apsolutno finansira rast. Podsetimo da je penzioni sistem bio u veliko haosu, načini obračunavanja i još mnogo toga. Mi pokušavamo da ispravimo sve nepravde iz prošlosti i to je zadatak koji Vlada Srbije uspešno ispunjava i nadam se da će u budućnosti građani Srbije dobiti jako lepe vesti - rekao je Arsić za Informer.

Foto: Shutterstock

Da li će rast penzije poništavati inflacija?

Arsić je takođe istakao da je povećanje za svaki budžet dobrodošlica, ali i da taj rast neće poništavati inflacija.

- Za savki budžet znači neko povećanje, rast penzija neće poništavati inflacija niti kurs dinara, i to je realan rast penzije - kaže Arsić.

Nebojša Obrknežev je takođe istakao važnost povećanja penzija, ali je podsetio i efikasnost novih ekonomskih mera od kojih su danas već neke stupile na snagu.

- Što se tiče povećanja penzija, smanjenja marži u trgovinskim lanicma... - nije to samo povećanje od 12 odsto, kada se uzmu proizvodi sa dobrim cenma, povećanje u javnom sketoru, da je minimalna potroščka korpa niža u odnosu na minimalnu zaradu, mi vidimo da je to sada prvi put u istoriji naše države - rekao je Obrknežev i dodao:

- Ako govorim o setu mera, bitno je to što nije favorizovan određeni proizvod, već grupa prizovda, pa ako govorimo oko 23 grupe, pa 23 hiljade proizvoda, od kojih su kućna hemija, kafa, hleb, voće, povrće, hrana za bebe, za decu, ima tu mnogo proizvoda i mnogo više a koristimo ih u svakodenvnici. Sve to će se osetiti tek za mesec dva, kada ljudi budu osetili stanje u njihovom novčaniku - kazao je Obrknežev.

Foto: Tanja Andric

Arsić je dodao da postoji još prostora da se utiče na bolje uslove za kredite.

- Ima još prostora da se administrativnim merama i tržistem utiče da se ti krediti smanje. Kamate na kredite su bile tri ili četiri puta veće pre 12 ili 13 godina, ali se radilo po tom pitanju. Narodna banka je dala zaista povoljne uslove, ali naravno da ima još prostora da se na to utiče - kaže Arsić.

On se dotakao i cena u marketima koje su sada glavni deo novih ekomonskih mera.

- Kada su u pitanju velike marže, donekle sam mogao da ih razumem, oni su tada imali logiku - nestabilan kurs dinara, zaduživanje... Ali kurs dinara je sada stabilan, cena zaduživanja nije kao ranije, pa bi red bio da se oduže državi tako što će smanjiti marže - rekao je Arsić i dodao:

- Postoji još prostora, videćemo u Skupštini, kada su u pitanju dobavljači određenih brendova u Srbiji, da vidimo kakvo je njihovo povećanje, jer su oni prepreka drugim velikim trgovinskim lanicma da uđu u Srbiju i povećaju konkurenijcu, da nema samo četiri ili pet velikih lanaca, već više - zaključuje Arsić.

Podsetimo da su reakcije naših starijih sugrađana, zaista bile pozitivne kada je povećanje penzija u pitanju, ali i ceo set ekonomskih mera koje je država uvela.

Foto: Tanja Andric

Obrknežev je dodao da će najverovatnije doći do produženja ovih ekonomskih mera, i da je država uprkos rušenju uspela da održi svoju ekonomiju.

 - Videćemo pozitivne efekte već sada, ali će verovatno biti produženja. Suština je da imate devet deset meseci vrlo teških za državu, u svako mogućem smislu i u privrednom i u ekonomskom. Država je uspela da napravi ovo dvocifreno povećanje, pored svih ovih okolnosti u kojoj se  nalazila, sada vidimo da je ekonomija na tom nivo da može, žargonski rečeno, "sve to da izgura", i tu se vidi stabilna politika - zaključio je Obrknežev i dodao: 

- Sledeće godine ćemo imati privredni rast, videćemo i plate na kraju 2026. godine, kada se bude obelodanilo sve, ali suština je da privreda raste, plate rastu i građanu ostaju.