Alarmantni podaci: Deca nam ostaju bez vida - Glavne krivce imamo kod kuće

Sve više dece u Evropi postaje kratkovido. Procenjuje se da će do 2050. čak 70 odsto mališana imati miopiju (kratkovidost), a glavni krivci su telefoni, tableti i računari, upozoravaju stručnjaci.

Kako je za RTS navela dr Marija Trifunović, oftalmolog, koja tokom cele godine radi sistematske preglede za upis dece u prvi razred osnovne škole, većina dece ima stopostotnu vidnu oštrinu.

Ono što je primećeno u Evropi da je sve veći procenat dece koje imaju miopiju, odnosno dece koja nose minus dioptriju. Međutim, i u azijskim zemljama, Japan, Kina, Južna Koreja i tako dalje, kao i u Americi, veliki je porast miopije.

- Dosta dece gleda u ekran, ne trepću, ali akt treptanja je toliko bitan, zato što ne samo da kapci, gornji i donji, štite naše oči, već ih hidriraju pomoću suznog filma - naglašava dr Trifunović.

Kada gledamo previše u ekrane, povijemo se, a samim tim je i naša postura lošija i vid je lošiji, objašnjava oftalmolog, i dodaje da se tada oči brže suše i umaraju.

- Deca uzrasta od druge do pete godine života treba da se ograniče na sat vremena dnevno, školski uzrast na dva sata dnevno, a kasnije, kako smo stariji, sami da nivelišemo to vreme - savetuje dr Trifunović govoreći o vremenu koje provodimo uz ekrane.

Foto: Shutterstock

Međutim, kako dodaje, to je u današnje vreme nemoguće, zato je dobro decu angažovati na neki drugi način – sportom, a važno je i da što više vremena provode napolju.

- Iz mog iskustva, roditelji su nas bukvalno molili da uđemo u kuću, a sada molimo decu da izađu napolje. Dakle, što više igre, što više slobode, što više sporta i što više boravka u prirodi - naglašava doktorka.

Priroda, dvorište, park, igralište, zelenilo, plavetnilo… sve to utiče na odmor naših očiju. Naše očne mišiće relaksira kada gledamo više u daljinu.

- Nismo stvoreni da provedemo 24 sata izolovani u zatvorenim prostorijama. Postoji više studija koje kažu da i preko dva sata provođenja u prirodi svakodnevno može da anulira negativne efekte. Preporuka SZO je da na svakih 20 minuta rada na blizinu, ne samo gledanja u ekran, već sve koji rade na blizinu, da 20 sekundi pogledaju u daljinu kroz prozor, i da bi bilo dobro da to bude plavetnilo, zelenilo... - naglašava doktorka Trifunović.

Redovna poseta oftalmologu

Čak i u periodu od rođenja do šestog meseca deteta, pedijatar ili roditelj mogu da prepoznaju da li postoji neki problem sa vidom deteta.

- Može da se vidi, recimo, ukoliko postoji, skretanje oka ka unutra, ka spolja, ukoliko postoji neki drugi ozbiljniji problem. Kasnije, tokom starijeg uzrasta, kada dete ima tri do četiri godine, možemo da vidimo da li preterano žmirka ispred ekrana, ili da se previše udubi u ekran - objašnjava dr Trifunović.

Ukoliko se previše udaljava ili previše približava, previše žmirka ili previše trlja oči, to takođe treba da bude signal roditeljima da ipak dete odvedu kod dečjeg oftalmologa.

- Kada postoji genetska predispozicija, ipak treba dete da odvedemo kod oftalmologa. To nije pregled koji traje ceo dan. I apel je da uvek kada roditelji primete bilo šta kod deteta, neka se slobodno odmah obrate dečjem oftalmologu - naglašava dr Marija Trifunović za RTS.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.