Alarmantni podaci: Polovina Srba gojazna - deca debela, a neuhranjena

Više od polovine Srba je gojazno, a čak svako četvrto dete ima prekomernu težinu, upozoravaju stručnjaci.

Posebno zabrinjava, kažu oni, što se deca toliko loše hrane da smo došli do fenomena da su u isto vreme gojazna i pothranjena, a sve je to posledica "praznih kalorija" iz nezdrave hrane.

Pedijatar Saša Milićević kaže da će statistika biti sve gora i da ovakva situacija može ozbiljno da ugrozi zdravlje dece.

- U našoj zemlji nikada nije bilo više dijeta, nutricionista i priče o zdravoj ishrani, ali ni gojazne dece, i to od malih nogu. Mi smo, nažalost, na vrhu skale u Evropi po gojaznosti dece i kod nas je svako četvrto dete gojazno, a roditelji uopšte ne shvataju da je reč o ozbiljnoj bolesti, koja kasnije može da donese silne zdravstvene probleme - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Mogu imati problema sa srcem, jetrom, hipertenzijom, dijabetesom, koji sam po sebi nosi više od 220 zdravstvenih komplikacija... Kada gojazna deca odrastu, imaju veću sklonost ka kanceru, ali i psihološkim problemima.

Do ovolike gojaznosti među našom decom došlo je u velikoj meri zbog nezdrave hrane koju svakodnevno unose.

- Deca žele nešto na brzinu da pojedu, a pritom da im bude ukusno, te se odlučuju za hranu iz fest fuda, umesto one koju im majke spremaju. Roditelji misle da je važno samo da im dete jede, ali i te kako je bitno šta jedu. Ta hrana nema potrebne nutritivne vrednosti, a kada se na to doda činjenica da su nam deca neaktivna, nije ni čudo što smo došli do ovog fenomena da su u isto vreme gojazna a pothranjena (što znači da im nedostaju ključne hranjive materije u organizmu) - smatra Milićević.

S njim je saglasan i fitnes trener Milan Jovanović Strongmen, koji iznosi podatke na svetskom nivou.

- Pre 100 godina glavna briga roditelja bila je da li će dete imati šta da jede. Danas živimo u paradoksu - prvi put u istoriji ima više debele dece narušenog zdravlja nego neuhranjene. UNESCO i Svetska zdravstvena organizacija su objavili da je 39 miliona dece mlađih od 5 godina gojazno, dok je pothranjenih oko 30 miliona. Ako pogledamo uzrast do 19 godina, brojka skače na 340 miliona dece i adolescenata sa viškom kilograma - upozorava Jovanović.

Prazne kalorije

On potvrđuje reči Milićevića da je brza hrana dosta uticala na ovu pojavu. Kako kaže, ljudi danas decu hrane kalorijama, a ne hranom koja je nutritivno bogata.

- Do fenomena da je dete debelo i pothranjeno u isto vreme dolazimo jer deca jedu "prazne kalorije" - nisu neuhranjena u kilogramima, nego u kvalitetu. Imaju višak kilograma, ali su slabašna i nezdrava. Kad se uradi krvna slika, vidimo da im u ishrani nedostaju proteini, vitamini, minerali i zdrave masti. Nedostaje im fizička aktivnost i boravak u prirodi - objašnjava trener.

Jovanović otkriva zabrinjavajući podatak da mladi sve češće dobijaju dijabetes tipa 2 pre dvadesete godine!

- Imaju masnu jetru, visok pritisak, ortopedske probleme. Generacija koja tek dolazi nosi zdravstvenu bombu. koja će eksplodirati kada napune 40. Nekad je neprijatelj bila glad. Danas je neprijatelj višak hrane, ali pogrešne hrane - zaključuje trener.