Sutra slavimo praznik posvećen Bogorodici i ženama: Ovo su najvažniji običaji

Svake godine 21. septembra pravoslavni vernici obeležavaju Malu Gospojinu, dan rođenja Presvete Bogorodice.

Ovaj veliki praznik u našem narodu oduvek se doživljava kao simbol novog početka, plodnosti i porodičnog blagostanja. Smatra se da tog dana ne treba raditi teške poslove, niti započinjati bilo šta značajno bez molitve i Božjeg blagoslova.

Mala Gospojina posebno se vezuje za žene - mnoge porodice upravo na ovaj dan krštavaju devojčice, verujući da će im život biti ispunjen radošću i blagostanjem. U nekim krajevima Srbije ovaj praznik nazivaju i ženskim Vidovdanom, jer se devojke mole Bogorodici za zdravlje, sreću u ljubavi i dobar brak.

Narodna verovanja i običaji

Verovalo se da ptice selice upravo na Malu Gospojinu kreću na jug, pa se dan smatra i krajem leta i početkom jeseni.

U pojedinim mestima domaćice na trpezu iznose prve jesenske plodove - grožđe, jabuke, orahe, med i pogaču, koji se posvećuju Bogorodici.

Stari ljudi govorili su: "Ako je na Malu Gospojinu lepo vreme, biće duga i topla jesen."

Foto: Shutterstock

Postoji i izreka: "Ko se Gospojine drži, ne boji se zime" - jer se verovalo da će domaćinstvo koje tog dana poštuje praznik biti zaštićeno od oskudice i hladnoće.

Mala i Velika Gospojina

Ovaj praznik stoji u posebnoj vezi sa Velikom Gospojinom (28. avgusta), koja se obeležava kao Uspenje Presvete Bogorodice. Vernici kažu da između ove dve Gospojine "svaka žena treba da poseje nešto svoje" - simbol novog života, rasta i blagostanja.

I danas se u mnogim krajevima Srbije porodice okupljaju za prazničnom trpezom, pale sveće i mole se Bogorodici kao zaštitnici doma i porodice. Za vernike, ali i za sve one koji poštuju tradiciju, Mala Gospojina je podsećanje na prave vrednosti - veru, porodicu, skromnost i zahvalnost.