Nikad lakše do legalizacije: Korak po korak kroz proceduru (DETALJNO UPUTSTVO)

Legalizacija objekata biće uređena novim zakonom koji predviđa obavezno prijavljivanje svih nelegalnih objekata, a cena će se kretati od 100 evra.

U praksi, za 70 odsto njih koštaće 100 evra. Cena neće biti ista za sve opštine, a evo šta građani treba da znaju i kako da prođu kroz postupak korak po korak.

Prijava objekta u digitalnoj formi: građani će moći da unesu podatke o svom objektu preko online platforme, bez potrebe za dugotrajnom papirologijom.

 

Plaćanje simbolične naknade: za većinu objekata predviđena je ukupna cena za legalizaciju od 100 evra, čime se značajno olakšava proces.

Šta posle prijave: nakon prijave, nadležni organi će evidentirati objekat i formalno utvrditi vlasništvo, što znači da građani dobijaju pravno priznanje svog objekta.

Dobijanje dokumentacije o vlasništvu: po završetku procedure, građani će dobiti potvrdu i sve potrebne dokumente koji potvrđuju njihovo vlasništvo.

Očekuje se da zakon počne da važi u oktobru, a rok za prijavljivanje počinje da teče 45 dana od stupanja zakona na snagu.

- Apsolutno bih pozvala sve građane da prate kako teče usvajanje zakona, ali i da prvi dan, a proći će 45 dana od kada zakon stupi na snagu, iskoriste mogućnost da se prijave - rekla je resorna ministarka Aleksandra Sofronijević.

Foto: Shuterstock

Gde se podnosi prijava?

Prijave se podnose digitalno, putem platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.

Ako nemate tehničke mogućnosti ili digitalna znanja, opština je dužna da umesto vas popuni prijavu, dovoljno je da donesete dokumentaciju koju imate.

Kada se podnosi prijava?

Nakon isteka 45 dana od stupanja zakona na snagu, otvara se rok za prijavljivanje. Rok traje 60 dana, a posle toga ostaje još 30 dana za primedbe i prigovore.

Kako izgleda postupak?

• Opštine unose svoje digitalne planove (rok 30 dana od stupanja zakona).

• Agencija za prostorno planiranje proverava podatke (u roku od 15 dana).

• Nakon ukupno 45 dana - građani mogu da podnesu prijave.

Agencija upoređuje prijavu sa postojećim bazama i donosi potvrdu koja ima snagu javne isprave, a potom se objekat upisuje na vlasnika.

Foto: Shutterstock

Cene legalizacije, naknade i oslobađanja

Naknada za legalizaciju biće u visini doprinosa za građevinsko zemljište.

Oslobođeni su: primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Ako je investitor poznat - on snosi troškove, a ne vlasnici stanova.

Ako investitor nije dostupan, vlasnici stanova plaćaju fiksnu naknadu (100–1.000 evra).

Raspon cena za legalizaciju

Kad je cena u pitanju, ističe se da su definisali vlasnike stanova, vlasnike porodičnih kuća, a u Beogradu je raspon od 100 do 1000 evra.

Beograd ima ekstra zonu i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Gradiraće se tako da neće isto plaćati vlasnik stana u Borči, vlasnik stana u Mladenovcu i vlasnik stana na Terazijama.

Foto: Foto: Shutterstock

U unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip - minimalna, fiksna cena za ove vrste nepokretnosti je 100 evra, ali u gradovima preko 100 hiljada stanovnika, kakvi su Novi Sad, Niš, Kraljevo, ta cena ide od 100 do 500 evra. Dodaje da u gradovima koji su veličine 50 do 100 hiljada stanovnika, cena ide od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje su ispod 50.000 stanovnika je cena od 100 do 150 evra.

Ko ne može da se prijavi?

Nelegalni objekti neće moći da budu legalizovani ako su:

• građeni na zemljištu koje nije u privatnoj svojini (osim ako se ne urede odnosi sa vlasnikom zemljišta u roku od 5 godina),

• na površinama javne namene (putevi, škole, bolnice), u zonama zaštite prirode i kulturnih dobara, zaštite voda ili sanitarnih zona,

• objekti privremenog karaktera (npr. mobilne kuće, kontejneri)

Ministarka Aleksandra Sofronijević izjavila je da postoje dva glavna cilja donošenja novog zakona o legalizaciji.

- Glavna su dva cilja i razloga za donošenje ovog zakona "Svoj na svome", znači da svaki objekat koji će biti evidentiran i koji je već evidentiran na raznim digitalnim platformama, bude upisan na nekog vlasnika - kaže ona.

Foto: profimedia

Koja je razlika u odnosu na raniju proceduru?

Advokat Igor Dodić iz advokatske kancelarije Dodić, za "Blic Biznis" je detaljno objasnio kako će novi zakon o legalizaciji funkcionisati i koja se osnovna razlika u legalizaciji objekata u odnosu na raniju proceduru.

- Ključna stvar kojom će de država baviti od kada novi Zakon o legalizaciji stupi na snagu jeste upis prava svojine. Država će utvrđivati ko ima pravo da postane vlasnik određene nekretnine. Do sada, da bi država legalizovala određeni objekat, on je morao da ispuni sve tehničke uslove, pa se tek onda određivalo vlasničko pravo, to je osnovna razlika - kaže Dodić i dodaje da je moguće da će pasti cene kvadrata stanova:

- Novi Zakon o legalizaciji uticaće na tržište nekretnina tako što će cene najverovatnije padati iz razloga što će se na tržištu za oko šest meseci pojaviti mnogo stanova i kuća koje nisu mogle do sada da budu prometovane - kaže Dodić.

Šta se sve do sada plaćalo za legalizaciju objekata?

U Srbiji je i u 2025. godini aktuelna tema ozakonjenja kuća i stanova, odnosno legalizacije objekata koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola.

Prema važećem Zakonu o ozakonjenju objekata, definisane su takse i razlikuju se u zavisnosti od veličine stambenog prostora. Za kuće do 100 kvadratnih metara iznos takse je 5.000 dinara. Objekti između 100 i 200 kvadrata koštaju 15.000 dinara, dok oni koji imaju između 200 i 300 kvadrata zahtevaju uplatu od 20.000 dinara.

Najveći iznos plaćaju vlasnici kuća koje prelaze 300 kvadrata, čak 50.000 dinara. Kada je reč o stanovima u zgradama, trošak se kreće oko 200 evra po stanu, što je standardna praksa u ovom postupku.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.