Omladinici modernizovali krsnu slavu: Sada postoje dve vrste - U koju vi spadate? (ANKETA)

Način obeležavanja krsne slave u Srbiji se s vremenom značajno promenio, pa su se mnogi tradicionalni običaji danas zamenili modernijim i jednostavnijim varijantama.

Krsna slava, kao jedinstveni običaj srpskog naroda, vekovima se prenosila sa kolena na koleno, čuvajući porodičnu tradiciju, veru i identitet. Ipak, u savremenom dobu, način njenog obeležavanja se značajno menja.

Nekada su slavske sveće, domaći kolač i osvećenje vodice bili neizostavni delovi svakog praznika, dok se danas sve češće viđaju ketering, fondan torte, digitalne pozivnice i slavljenje u užem krugu.

Mnogi običaji su pojednostavljeni, zaboravljeni ili prilagođeni savremenom načinu života, pa se s pravom postavlja pitanje - da li menjamo suštinu slave, ili je samo prilagođavamo vremenu u kom živimo?

Recepti

Najukusnije slavsko žito kakvo još niste probali! Bolje nego iz poslastičarnice - tražiće se kašičica više

Malo pšenice, šećera, oraha i još par namirnica, biće dovoljno za ovaj sjajan recept.

05.05.2025

14:00

Društvo

Domaćice, obavezno uradite ovo! Običaji za Đurđevdan su strogi: Ako bude padala kiša ne piše nam se dobro

Krsna slava mnogih pravoslavnih Srba, Đurđevdan, proslavlja se šestog maja, odnosno 23. aprila po starom kalendaru i mnogi običaji vezani su za ovaj praznik.

05.05.2025

09:30

Foto: Shutterstock

Šta je ono što se promenilo?

Tradicija se menja s vremenom, a neke stvari koje su ranije bile neizostavni deo slave, danas se ređe viđaju ili su potpuno nestale.

Ove promene su poslednjih godina sve više prisutne, iako ne važe nužno za svaku porodicu.

1. Dolazak sveštenika i osvećenje vodice kod kuće: Ranije gotovo nezamislivo bez toga. Danas sve ređe, mnogi to obave u crkvi ili preskoče.

2. Velika slavska sveća: Nekada se palila obavezno, posebno dugačka i osvećena. Danas mnogi ne pale uopšte, ili kupe malu crkvenu.

3. Ručni slavski kolač (slavski hleb): Domaćice su ga same mesile s ukrasima. Danas ga većina kupuje gotovog u crkvi ili pekari.

4. Poštovanje posta (za posne slave): Na primer, Sveti  Nikola, Sveti Alimpije i mnogi drugi su uvek bile posne. Danas se često služi mrsno, "po ukusu gostiju".

5. Kolje se domaća životinja (jagnje ili prase): Na selima je to bio simbol gostoprimstva. Danas većina kupuje meso ili naručuje gotovo.

6. Masovno okupljanje komšiluka i daljih rođaka: Nekad se slavilo "na veliko", dolazilo i 50 i više ljudi. Danas se često svede na užu porodicu.

7. Zdravice i narodne pesme za trpezom: Domaćin je nazdravljao svakom gostu, uz pesmu. Danas se to retko viđa, pogotovo u gradovima.

8. Ukrašavanje slavskog kolača religijskim simbolima: Krst, vinova loza, golub - sve se ručno pravilo. Danas se često stavi samo pečat ili ništa.

9. Upotreba kandila i tamjana: Kandilo se palilo uz ikonu, tamjan se koristio pri molitvi. Danas - vrlo retko.

10. Ručak bez savremenih dodataka (torte, ketering, muzika, dekoracije) - Nekad je sve bilo domaće: od čorbe, sarme, pečenja, do poslastica. Danas se često naručuje ili koristi ketering, a slavska trpeza se sve više "modernizuje".

Nas zanima kako vi proslavljate vašu krsnu slavu, da li u krugu porodice, ili su ipak svi dobrodošli?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.