Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi: U Srbiji osigurano oko 13 odsto poljoprivrednih površina

Osiguranje poljoprivrede u Srbiji obuhvata svega oko 13 odsto ukupnih poljoprivrednih površina, a tome doprinose klimatske promene. S time se moramo izboriti promenom kultura koje se uzgajaju, izjednačavanjem subvencija premija osiguranja u regionima i finansijskim jačanjem te informisanošću poljoprivrednika, izjavio je za Tanjug Milo Marković, član Izvršnog odbora "Dunav osiguranja", nakon panela "Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi", koji je 23. septembra održan, na Zlatiboru.

On je naveo da klimatske promene, to jest rast globalne temperature, dovode do preterane i prevremene vegetacije praćene prolećnim mrazom koji uništava useve, a da osiguravači, kada dođu na red, više nemaju šta da osiguraju.

- To je jedan par problema i delom uzrok drugog izazova, odnosno malog obuhvata osiguranja u našoj zemlji. Koliko je to nedovoljno, govori podatak da je u okolnim zemljama, na primer u Mađarskoj, osigurano 50 odsto, u Hrvatskoj 60, a u Sloveniji čak 80 procenata poljoprivrednih površina - kazao je Marković.

Foto: Pakt studio

Marković je rekao da osiguravači ne mogu da nađu instant rešenja, već da prvo treba da se ojačaju mali i srednji poljoprivredni proizvođači, da se izađe na kraj sa klimatskim promenama tako što će se promeniti kulture koje se gaje, kao i način i tehnologija sadnje te da se razvije finansijska snaga poljoprivrednika kako bi dobili interes za osiguranje koje dolazi na kraju procesa.

- To nije samo osiguranje, to je sinergija osiguravača, banaka i države koja je jako bitna u ovom procesu. Subvencije u državama Evropske unije kreću se od 50 do 70 odsto premije osiguranja i ne ograničavaju se samo na ovu premiju, već su prisutne u raznim segmentima. Kod nas su do 70 odsto, a u toku su pregovori s nadležnim ministarstvom da se subvencije izjednače u svim regionima, kako bi se podstakli oni poljoprivredni proizvođači koji su pasivni iz aspekta osiguranja, da bismo mi kao osiguravači obezbedili diverzifikaciju rizika i na taj način ponudili nižu premiju i kvalitetniju uslugu - kazao je Marković.

On je dodao da je osiguranje u poljoprivredi u zlatnim godinama dostizalo 15 odsto, dok je danas oko 13 odsto, pri čemu 40 ili 70 odsto premije plaća država, a ostatak poljoprivredni proizvođači koji su u pojedinim opštinama podržani i subvencijama lokalnih samouprava.

- Čak ni u tim regionima mi nemamo stoprocentnu pokrivenost osiguranjem, reč je i o neinformisanosti naših poljoprivrednika, kao i o benefitima proizvoda- naveo je Marković.

Panel,,Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“ održan je u sklopu konferencije

"Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora" u organizaciji tri poslovne asocijacije - Privredne komore Srbije (PKS), Udruženja banaka Srbije (UBS) i Udruženja osiguravača Srbije (UOS). Konferencija je okupila veliki broj stručnjaka, predstavnika vodećih banaka, osiguravajućih kuća, kompanija i institucija.

Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS-a, ukazao je na to da je jedan od ključnih problema u sektoru osiguranje i bankarstva transfer znanja, pri čemu su najugroženiji najmanji proizvođači.

- Veoma je važno da finansijske institucije – banke i osiguravajuća društva – razumeju potrebe poljoprivrednih proizvođača, da identifikuju mesta za unapređenje komunikacije s njima, kao i da međusobno sarađuju. Privredna komora Srbije kroz svoju regionalnu mrežu, s druge strane, može biti integrator i most za uspostavljanje komunikacije i saradnje sa proizvođačima na lokalu - zaključio je Jovanović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.