Šiptari iz zasede ubili srpsku decu: Iz škole otišli na odbranu otadžbine - Jecaji majke odjekuju godinama

Na današnji dan, 30. septembra 1998. godine iz zasede su ubijena petorica srpskih vojnika, golobradih momaka, koji su iz školske klupe otišli u odbranu otadžbine.

Tog krvavog 30. septembra na pripadnike naše Vojske u blizini karaule "Košare" pucali su šiptari iz zasede na vozilo "pincgauer" i tada su poginuli Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, svi vojnici Vojske Jugoslavije na služenju vojnog roka, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović, dok su teško ranjeni kapetan Goran Loznica i Goran Simić.

Golobradi heroji

Danas je dvadesetsedma godina od kada je na patrolu VJ, u rejonu karaule Košare, otvorena minobacačka i mitraljeska vatra od strane albanskih terorista. Ubijeno je pet vojnika samo zato što su Srbi. Ugasilo se pet nezasnovanih porodica. Miloš, vojnik po ugovoru. Hteo je da nasledi oca i u profesiji. Krenuo je na karaulu, na Košare sa nadom da će ga po povratku sačekati ugovor za prevođenje u čin mlađeg vodnika.

Miroslav, mlađi vodnik, trebao je tih dana da ode na redovan godišnji odmor. Znao je sastav jedinice, upoznao regrute koji su jedva tri meseca vojnici. Dileme nije bilo. Izabrao je mlade vojnike i umesto na odmor krenuo je sa njima na Košare.

Foto: Informer

Ilija nije javio roditeljima da ide na Kosovo. I svojim drugarima je predhodnog dana zabranio da to urade. Jedino je tražio od njih da još koji put čuje "Još jedan dan života". Nije ni slutio da je i njemu i njegovim drugarima ostalo još jedva tri dana.

Miladin je pre polaska na Košare poslao pismo svojima u kome je tražio da mu pošalju toplu odeću. Vest o njegovom ubistvu su dobili kada i pismo. 

Vladimir, po imenu je trebalo da vlada u miru a mir je zauvek zavladao njegovom dušom. Samo dan pre toga ubedio me da je "tu, na brdu pored Niša". Jeste bilo brdo ali na jugoslovensko-albanskoj granici – karaula Košare.

Put u smrt

Dok su se približavali državnoj granici, nisu ni slutili da, od ranog jutra, u zasedi čeka jedinica OVK koju je predvodio Agim Ramadani. Za njih petoricu život se završio u jednom trenu.

Miladin, Ilija i Vladimir poginuli su u rodu Izviđač-diverzant sa 19. godina života i 99 dana vojnog života... Njihove godine života i dani provedeni u vojnom životu govore i o tome koliko je ondšnjoj državnoj i vojnoj vrhovnoj komandi bilo do odbrane zemlje... Na takve položaje su upućivani posle obuke, skraćene, sa 5 meseci i 22 dana odlukom ondašnjeg načelnika generalštaba od maja 1998. godine na 2 meseca i 23 dana.

Ubijeno je pet vojnika, pet momaka. Sve što su ostavili za sobom je tuga i grobovi koje roditelji kite umesto svatova. Porodice nisu zasnovali. Miloš i Miroslav verovatno zbog zauzetosti i obaveza u službi. Vladimir, Ilija i Miladin zbog mladosti. Imali su jedva po devetnaest godina, tek izašli iz školskih klupa.

Njihova srca stopila su se sa Kosovom i Metohijom. Njihova krv je natopila kosmetsku zemlju. Za njih je KiM uvek bilo srce Srbije. Zato su i otišli i zauvek ostali na Kosovu i Metohiji.

Majke zavijene u crno

Lozanka Radoičić iz Beograda, majka Vladimira koji je poginuo služeći redovan vojni rok kao graničar na legendarnoj karauli Košare, ispričala je za Informer grozotu koju su šiptari priredili njenom detetu i njegovim drugovima.

- Obuku je prošao u Nišu, u izviđačko-diverzantskoj jedinici, zatim je u julu položio zakletvu u Valjevu, a 28. septembra je prebačen na karaulu Košare. Dva dana kasnije je poginuo a da nismo ni znali da je na Kosovu, na granici. Kada je dobio prekomandu, rekao nam je da ide na neko brdo kod Niša da se ne bismo brinuli - kaže Lozanka i opisuje kako je njen sin izgubio život 30. septembra 1998:

- Vladimir i njegova četiri druga bili su u "pincgaueru" kada su upali u zasedu u neposrednoj blizini karaule Košare. Napali su ih teroristi OVK, pripadnici jedinice "Kobre", koja je bila pod komandom zloglasnog Agima Ramadanija. Došli su iz Albanije, u toku noći tajno prešli granicu i skriveni u šumi sačekali naše vojnike. Ubili su petoricu, među njima i mog Vladimira. Potom su ih opljačkali, a jedan od njih je sve to snimao kamerom. Taj snimak je kasnije korišćen kao dokaz na procesu protiv njih.

Foto: Printskrin/Društvene mreže

 

Podsetimo, Viši sud u Nišu osudio je 2016. godine na po petnaest godina zatvora osam pripadnika OVK koji su 30. septembra 1998. godine u graničnom pojasu između tadašnje SRJ i Albanije izvršili dva teroristička napada i ubili šestoricu vojnika i isto toliko ranili...

Kako je utvrđeno tokom sudskog postupka Šećer Maljoku, Gaši Džafer, Gadžaferi Demuš, Maljoku Dem, Agron Isufi, Čuni Antonu, Rabit Alija i Rustem Beriša i još tridesetak neidentifikovanih osoba pripadnici jedinice "Kobra" kojom je rukovodio sada pokojni Agim Ramadani su neutvrđenog dana ušli iz Albanije na Kosovo gde su postavili dve protivtenkovske mine na poljski put između karaula "Maja Čoban" i "Morina".