Otvorenost prema veštačkoj inteligenciji u zdravstvu u porastu u Evropi

Dok mnogi Evropljani vide koristi od veštačke inteligencije u zdravstvu, zabrinutost oko tačnosti informacija i privatnosti podataka i dalje su prisutne ŠTADA zdravstveni izveštaj za 2025. pokazuje da građani i dalje najviše veruju zdravstvenim radnicima, iako otvorenost prema veštačkoj inteligenciji raste

Oko 39% Evropljana pre prihvata konsultacije sa veštačkom inteligencijom umesto sa lekarom, poručuje ŠTADA zdravstveni izveštaj za 2025. godinu. Među mlađim generacijama (18–45 godina), ta brojka je još veća i iznosi 45%. Pobornici veštačke inteligencije u zdravstvu ističu stalnu dostupnost, brze odgovore i objektivne povratne informacije. Neki se čak osećaju sigurnije deleći lične zdravstvene podatke sa digitalnim interfejsom nego sa ljudskim bićem.

Pristupačnost/dostupnost AI sistema 24/7 i obezbeđenje trenutnog odgovora je glavni razlog za 57% Srba, 56% Mađara, 55% Čeha i 54% Slovaka.

Ali postoji i oprez: više od polovine Evropljana (52%) je i dalje neodlučno. Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Ipak, ovaj skepticizam možda neće trajati zauvek – čak četvrtina građana koji sumnjaju u AI kažu da bi mogli da promene mišljenje ukoliko veštačka inteligencija postane pouzdanija.

Foto: STADA grupa

Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Nedostatak poverenja u sposobnost veštačke inteligencije da pruži tačne medicinske savete je glavni motiv za 61% Iraca, 60% Šveđana i Portugalaca, 59% Kazahstanaca, 58% Danaca, ali i 49% Srba. 

Lična interakcija u medicinskim/psihološkim konsultacijama je važna za 54% Šveđana, 53% Francuza, 52% Bugara,, ali i 44% Srba. Zabrinutost da će njihovi lični podaci biti pohranjeni ili deljeni od strane AI sistema pokazalo je 25% Iraca, 24% Britanaca, po 22% Francuza i Nemaca, i svega 8% Srba. 

Veliko poverenje u zdravstvene radnike

Građani Evrope u značajnom broju najveće poverenje imaju u izabranog lekara/doktora opšte prakse, ali i  i ostale zdravstvene radnike. Kada je u pitanju poverenje, ljudi su i dalje na prvom mestu. Lekari opšte prakse vode na rang listi (69%), a odmah iza njih su zdravstveni radnici (61%) i farmaceuti (58%). Nakon toga, nivo poverenja naglo opada: svega 24% građana ima poverenje u specijalizovane zdravstvene biltene, 20% veruje Guglu, a samo 15% veruje veštačkoj inteligenciji. Ipak, i to je više od poverenja u masovne medije (12%) ili zdravstvene influensere na društvenim mrežama (11%). Na samom dnu su političari, kojima veruje svega 8% Evropljana.

Foto: STADA grupa

Poverenje u lekare opšte prakse ukazuje 81% Danaca, 80% Belgijanaca, 79% Portugalaca, po 77% Španaca i Holanđana, ali i 65% Srba. Veliko poverenje u ostale zdravstvene radnike je najvidljivije kod Španaca (80%), Holanđana i Čeha (po 74%), dok naučnicima najviše veruju građani Španije (73%) i Portugalije (71%), ali i Srbije i Slovačke (po 59%).

Irci i Belgijanci (po 69%) imaju poverenje u farmaceute, ali i Holanđani (68%), u manjoj meri i Srbi (51%).

AI tj. veštačka inteligencija najveće poverenje ostvaruje kod Uzbekistanaca (30%) i Rumuna (20%), u manjoj meri kod građana Srbije (15%).

Foto: STADA grupa

Ovogodišnje istraživanje pokazuje da građani stariji od 55 godina, kao i oni sa dobrim fizičkim zdravljem znatno više veruju svojim izabranim lekarima. Nasuprot njima, mlađe generacije više veruju zdravstvenim „influenserima“ na društvenim mrežama, ali i veštačkoj inteligenciji. I pored toga što veštačka inteligencija budi radoznalost i polako stiče poverenje, kada je u pitanju zdravlje, Evropljani i dalje stavljaju ljude na prvo mesto – posebno one sa medicinskim obrazovanjem.

Saznajte više o tome kako Evropljani razmišljaju o veštačkoj inteligenciji u zdravstvu i još mnogo toga u ŠTADA zdravstvenom izveštaju za 2025. godinu. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.