Danas praznujemo Svetog Jevstatija: Jedna grupa ljudi ga posebno slavi

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Svetog velikomučenika Jevstatija, koji se smatra zaštitnikom lova i šuma.

Sveti Jevstatije dugo je bio paganin i u 1. veku, kada su vladali carevi Tito i Trajan, služio je kao rimski vojskovođa. Pre krštenja se zvao Plakida.

Kao osvajač, bio je dobar i pravedan, a narod ga je poštovao. Kao jednu od velikih ljubavi isticao je lov. 

Kada je jednom prilikom krenuo u šumu, ugledao je jelena kome je među rogovima svetleo krst. On mu je bez bojazni prišao i tada mu se, prema predanju, javio Bog. Nakon takvog predskazanja, otišao je kod hrišćanskog sveštenika i krstio se zajedno sa ženom i oba sina, dobivši ime Jevstatije.

Kada se, nakon svete tajne krštenja, vratio u šumu, na mestu gde je ugledao jelena, Bog mu se obratio i prorekao mu težak život i stradanje u Hristovo ime, ali i večnu slavu.

Jevstatije je nakon toga tajno napustio Rim i sa porodicom počeo da živi među prostim narodom i pomaže ljudima.

Kako je i sam Bog rekao, snađoše ga mnoge nedaće. Varvari mu oteše ženu, a sinove napadoše i odvukoše zveri. Ipak, varvarin koji mu je oteo ženu je poginuo, a decu su mu spasili čobani.

Kada se vratio u Rim, na mestu cara Trajana bio je Adrijan, koji je od njega zahtevao da prinese žrtvu paganskim bogovima. Nakon saznanja da je hrišćanin, car Adrijan ga je zajedno sa sinovima i ženom bacio divljim zverima, koje ih nisu povredile.

Nakon neuspelog pogubljivanja, naređeno je da budu zatvoreni u usijanog metalnog vola koji je korišćen kao sprava za mučenje. Nakon tri dana su bili mrtvi, a njihova tela nepovređena.

U znak zahvalnosti za sve što je Jevstatije učinio, ljudi su tela porodice sahranili po hrišćanskim običajima. 

Sveti Jevstatije od pamtiveka se praznuje kao zaštitnik lova i lovaca u Srbiji. Veruje se da se danas valja prošetati po šumama i livadama u njegovu čast jer će tako svakoga pratiti dobra, "lovačka" sreća.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.