Slavimo velike svetitelje: Izgovorite ove reči čim se probudite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 17. oktobar posvećuju svetom Stefanu i Jeleni Štiljanović.

Blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja, rođen je od pravoslavnih i blagočestivih roditelja i odgajen u svakoj dobroj nauci Gospodnjoj.

Još kao mlad pokazao se kao veoma bogoljubiv i čovekoljubiv i starao se da srce svoje svagda ima upravljeno ka Gospodu. Kada je pak odrastao on je usrdno revnovao u delatnom ispunjavanju volje Božje, kojoj se učio iz Svetog Pisma.

Otišavši iz svog rodnog kraja u Srem (krajem 15. ili početkom 16. veka), on postade despot Srpski i dobi na upravu mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište. Pravedni Stefan se i ovde, kao i svuda do sada, uklanjaše od svakoga zla i činjaše svome narodu mnoga dobra.

Bio je poslednji knez paštrovski, dobrotvor i srpski svetitelj. Poreklo vodi iz Primorja, iz Paštrovića. Imanje je ostavio svom narodu i otišao u Srem 1498. godine zbog sukoba sa Mlečanima.

U Sremu stolovao je u gradu Moroviću. Narodna tradicija prikazuje despota Stefana Štiljanovića kao najuzornijeg hrišćanskog vladara i za njega vezuje mnogobrojna plemenita dela, kao i junačku borbu protiv Turaka.

Prilikom borbe za ugarski presto između kralja Ferdinanda i vojvode Zapolje, našao se na strani Ferdinandovoj. Od Ferdinanda je dobio imanja u virovitičkoj županiji kao i grad Valpovo gde je vladao.

Iako beše opasan vlašću, on nikada ne zaboravljaše činiti pravdu. No vremena u kojima on upravljaše behu vrlo teška, i neprilike pritiskivahu njega i njegov narod sa svake strane. Pravedni Božji rodoljub, ovaj divni knez i despot Srpski može se zaista usporediti sa svetim Aleksandrom Nevskim ili sa svetim Jovanom Vladimirom.

Smatra se da je umro, najverovatnije, oko 1543. godine. Sahranjen je u manastiru Šišatovcu u Sremu, a od SPC je uvršten je u red svetitelja. U jesen, 17. oktobra svake godine se pominje i slavi njegovo ime.

Na grobu njegovom pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara. Njegova žena Jelena videći netljene mošti Stefanove i čudesa od istih zamonaši se i predade podvigu do smrti.

Na današnji dan vernici treba da se pomole ovim rečima:

Na Zemlji si premudrošću stekao slavu, bogatstvo tvoje Gospodu predavši, i On te je među nebeske žitelje naselio. Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvao netruležno, jer si u celomudrenosti i čistoti pravedno poživeo: Zato sa slobodom moli Boga da nas spase, Sveti Stefane.

Jelena Štiljanović, monaško ime Jelisaveta je srpska kneginja i svetiteljka. Bila je supruga kneza Stefana Štiljanovića. Posle njegove smrti pobegla je od Turaka u Nemačku. Kada je saznala da su pronađene mošti njenog muža, Jelena je došla u manastir Šišatovac da im se pokloni. Tu se i zamonašila pod imenom Jelisaveta. Preminula je oko 1546. godine.

Kako običaji nalažu, danas treba da uradite bar jedno dobro delo i time ispoštujete srpsku tradiciju i sećanje na Stefana i Jelenu Štiljanović.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.