Slavimo Srđevdan: Obavezno ispoštujte ove običaje, za jednu grupu ljudi posebno važi

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu koji je u narodu poznatiji kao Srđevdan.

Vernici danas slave slavu posvećenu Svetom Sergiju i Vakhu, koji su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana. Ovaj svetac u srpskom narodu je poznat kao Srđevdan i za njega se vezuju brojni običaji.

Zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.

Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.

Oba ova mučenika i viteza Hristove vere stradali su oko 303. godine. Sveti Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime "Sergiopolis" i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.

Foto: Shutterstock

Ova slava je u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku. Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.

Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.

Običaji na današnji dan

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak kada se sprema posna hrana.

Zemljoradnici, odnosno ratari naročito paze da na Srđevdan ne izlaze u polje i njive, jer na taj dan ne valja orati. Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, danas nemojte da se bavite time, odmorite.

Foto: Shutterstock

Takođe, na ovaj praznik ne bi trebalo raditi kućne poslove. Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade, a prema predanju Sveti Sergije danas obilazi obućare i slavi sa njima.

U našem narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.

Dan pre Srđevdana obeležava se Tomindan, pa je u narodu poznata izreka "Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe".