Država nastavlja da pomaže mladima: Dobija se i do 1,2 miliona dinara

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić rekao je da za program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Srbije vlada veliko interesovanje i da dnevno stiže od 10 do 13 zahteva.

Država već pet godina preko Ministarstva za brigu o selu sprovodi program subvencionisanja kupovine seoskih kuća i okućnica. U tom periodu 4.000 porodica našlo je svoj dom. Sve više mladih ljudi je zainteresovano da život u gradu zamene životom na selu.

Zahvaljujući tom programu, krov nad glavom dobilo 17.100 ljudi koji su se uselili u 891 selo, u 129 gradova i opština u svim krajevima Srbije.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić rekao je da se interesovanje pojačava i da dnevno stiže od 10 do 13 zahteva.

Maksimalan iznos koji se odobrava po jednoj kući iznosi 1,2 miliona dinara. Starosna granica na konkursu za dodelu sredstava je 45 godina, a prosečna starost dobitnika 29,8 godina.

Foto: RINA

Prema rečima ministra Krkobabića najveće interesovanje je za kuće u Vojvodini gde je uređena infrastruktura, gde su imovinski odnosi uređeni, industrijski pogoni prisutni.

- I nastavljamo, nastavljamo intenzitetom koji je mnogo jači - rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, za kuće na selu javljaju se bračni parovi, vanbračni parovi, individualni poljoprivrednici, samci...

- Svako ko ispunjava uslove dobija kuću, naravno ako pronađe kuću. Na njemu je da ode u određeno selo koje mu se sviđa, da pronađe gazdu, vlasnika napuštene ili prazne kuće, da se s njim dogovori. Mi mu odobravamo do milion i dvesta hiljada. Opština vrši procenu i ceo proces se završava - objasnio je Krkobabić.

Naveo je da mladi ljudi koji odluče da se vrate na selo, uglavnom imaju viziju čime će da se bave.

- I to su sve visoko obrazovani mladi ljudi i tačno znaju čime i na koji način misle da obezbede sebi egzistenciju. Negde je to poljoprivreda kao osnovni izvor, bavljenje različitim vrstama, ali negde su i ostale delatnosti. Korona je valjda učinila svoje, pa se ti poslovi rade sad i od kuće. Sijaset savremenih poslova 21. veka se radi od kuće - naveo je Krkobabić.

Kaže da veštačka inteligencija čini da će ogroman broj zanimanja nestati i da im sopstvena kuća i okućnica omogućavaju da budu svoji na svome.

Godinama se priča o oživljavanju sela, ali su ona i dalje velikim delom prazna, deca odlaze u grad i retko se vraćaju.

Foto: Shutterstock/Wikipedia

Krkobabić navodi da su gorući problem rubni delovi Srbije.

- Ne smemo da ostavimo nijedan deo Srbije. Tu je otežano i tu posebne mere moramo da ulažemo i tu će biti princip takozvane pozitivne diskriminacije. To je nešto što je pred nama - naveo je Krkobabić.

Istakao je da ovaj program suštinski državu koštao 4,4 milijarde do sada, ali da je to najbolje uložen novac.

- To je novac koji daje efekte, što znači da mladi ljudi odlaze u sela koja se inače polako prazne, daju novi život, pokreću privrednu aktivnost - rekao je Krkobabić.

Podsetio je da je predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao potpisivanju 4.000. ugovora i da je veoma bitan njegov stav tada izrečen da će država izdvajati novac koliko god bude interesovanja mladih ljudi da svoju budućnost vide u selima Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.