Ptičji grip hara Evropom: Zaraza se širi brzinom vetra - Evo ko je prvi na udaru

Rizik od unošenja raširenog ptičjeg gripa u njihova jata i dalje je veoma visok za stočare, a vrhunac migracije ptica tek dolazi.

Brzo širenje ptičjeg gripa pogađa živinarske farme širom Nemačke punom snagom. Prema Institutu Fridrih Lefler (FLI), više od 30 komercijalnih uzgajivača živine širom zemlje bilo je primorano da ubije svoje ptice. Ukupna šteta na pogođenim farmama mere se u milionima.

Kako bi se što više obuzdalo dalje širenje bolesti životinja, prema početnim istraživanjima, oko 400.000 kokošaka, pataka, gusaka i ćuraka je ubijeno i potom zbrinuto, rekla je portparolka FLI-ja sa sedištem u Grajfsvaldu, koji je zadužen za zdravlje životinja, kao odgovor na upit.

- Već smo imali slične brojke 2021. godine, do sada najjače godine za ptičji grip. Kako će se situacija razvijati nemoguće je predvideti, ali FLI očekuje dalji porast broja epidemija i slučajeva - rekla je predsednica Instituta, profesorka Krista Kin. "I dalje vidimo veoma dinamičnu situaciju".

Najveći gubici do sada su zabeleženi u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Brandenburgu. Dve farme u Zapadnoj Pomeraniji morale su da unište ukupno skoro 150.000 koka nosilja. Okrug Merkiš-Oderland u Brandenburgu objavio je da će tamo biti uništeno dodatnih 130.000 životinja kao posledica ptičijeg gripa. Prema okrugu, to predstavlja gubitak od oko pola miliona evra samo za jednu od pogođenih farmi.

Foto: EPA

U Donjoj Saksoniji, Bavarskoj, Tiringiji, Severnoj Rajni-Vestfaliji i Baden-Virtembergu, hiljade domaćih životinja je takođe ubijeno kao mera predostrožnosti. Ovo je usledilo nakon analiza u Institutu Fridrih Lefler koje su potvrdile infekcije veoma zaraznim virusom ptičjeg gripa H5N1.

Institut Fridrih Lefler nije isključio mogućnost da stopa zaraze dostigne slično dramatične nivoe kao pre četiri godine. Pozivi za uvođenje nacionalnog naređenja o smeštaju su sve glasniji. Takva zvanična naredba zahtevala bi da se domaće životinje, poput živine na slobodnom uzgoju, drže u zatvorenim objektima.

U jednoj od najozbiljnijih epidemija u Nemačkoj do sada, više od dva miliona životinja moralo je biti ubijeno širom zemlje tokom zime 2020/21, prema pisanju stručne štampe.

Rizik od infekcije se povećava i na farmama živine

Bolesne divlje ptice koje se zaustavljaju na putu ka svojim zimovalištima na jugu smatraju se prenosiocima ptičjeg gripa. Iako je bolest sada široko rasprostranjena tokom cele godine u Nemačkoj, učestalost infekcija značajno se povećava sa migracijom ptica u jesen.

Prema podacima Instituta Lefler, talas infekcija je ove godine počeo ranije nego obično. Štaviše, ždralovi su pogođeni u neviđenoj meri. Dolazi do masovnog mortaliteta ždralova, posebno u regionu Linumer Tajhland na severozapadu Brandenburga. Prema Kinu, virus ptičjeg gripa H5N1 je otkriven kod 65 divljih ptica. Međutim, ukupan broj zaraženih ptica koje su uginule je višestruko veći, prenosi GeneralAnzeiger.

Foto: Printscreen fb sremskomitrovacki portal

Izbegavajte kontakt sa divljim pticama

Pritisak virusa od zaraženih divljih ptica i njihovog izmeta je veoma visok.

- Želeo bih da apelujem na sve da ne ostaju u blizini uginulih divljih ptica i da ne posećuju jata živine nakon toga. Virus ptičjeg gripa može se preneti i indirektno preko kontaminirane obuće ili opreme - upozorila je Kin.

Prema njenim rečima, postoji mali rizik od infekcije za širu javnost. Međutim, treba izbegavati kontakt sa divljim pticama, posebno bolesnim ili mrtvim pticama.

- Ljudi koji rade sa zaraženim životinjama, kao što su timovi koji čiste pogođena imanja ili sakupljaju mrtve divlje ptice, imaju umeren rizik od infekcije i stoga nose zaštitnu odeću - rekla je Kin.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.