Poražavajuće brojke: Mladi neće iz roditeljskog gnezda, a evo i zašto - Problem nije u finansijama

U Beogradu živi više od 145.000 mladih ljudi starosti od 20 do 34 godine. Više od polovine njih, preko 60 odsto, živi i dalje sa roditeljima.

Evropski prosek za osamostaljivanje je 26 godina, a u Srbiji mladi žive sa roditeljima do skoro 32 godine. Svaki treći mladi čovek u Beogradu koji ima od 30 do 34 godine živi sa roditeljima, odnosno više od 100.000 njih.

Pedagog i savetnik za roditelje Biljana Grbović gostujići na RTS-u, dovodi u pitanje zrelost mladih i način na koji odrastaju, iako priznaje da znaju šta žele. Kritična je i prema situaciji na Zapadu, iako se tamo mladi osamostaljuju ranije. Ne smatra da je u Srbiji problem mentalitet, već stihijsko roditeljstvo i življenje po nekom uzoru koji uopšte nismo promislili.

- Mi primećujemo da oni znaju šta hoće, to se slažem, ali ovo da su zreli, to bih ipak stavila pod upitnik. Zbog čega? Mislim da je to posledica načina na koji deca danas odrastaju, a i načina na koji mi danas vidimo mladost. Mi o mladosti razmišljamo uglavnom kao periodu nekog velikog provoda i zadovoljstava, o detinjstvu kao periodu sreće i bezbrižnosti, a zapravo oba perioda služe i osnovnim ciljem je da budu priprema za budući život - objašnjava pedagog.

Prema njenoj oceni, glavni uzrok se zapravo ne krije toliko u finansijama, mada se to najčešće navodi, već je suština u bežanju od odgovornosti, samostalnosti, preuzimanju obaveza.

- Danas deca odrastaju zaštićena, jako im je ugodno, nisu spremni da rade. Kada se spominje finansijski razlog, ja predlažem da uvek mladim ljudima zapravo vratimo loptu, uručimo odgovornost i pitamo zbog čega, hajde razmisli, šta je to što ti treba da naučiš, ko treba da postaneš, da budeš u stanju da više zaradiš - istakla je savetnica za roditelje.

U selu je drugačije nego u gradu

Što se tiče vremena kada mladi najčešće odlučuju da se osamostale, Grbović navodi da je drugačije u seoskim i gradskim sredinama.

- Iz ruralnih sredina odlazimo zbog školovanja ili posla, ali iz gradskih sredina danas mladi nemaju potrebu za tim, a formiranje sopstvene porodice se značajno odlaže. I tu u stvari nastaje ključni problem, a to je u direktnoj vezi s ovim da mi moramo jako mnogo i fantastično da se provodimo tu od dvadesete do tridesetih, da ludujemo i onda se to prosto se ne uklapa sa zrelošću i preuzimanjem odgovornosti. I ja mislim da je tu centar - naglašava pedagog.

Greška je što je kod roditelja tako udobno i ušuškano, a ne treba da bude, ističe Grbović, ali napominje da dete treba da bude zaštićeno.

- Ali kako dete odrasta i kako mu sposobnosti i kompetencije rastu, tako ono treba da preuzima sve više aktivne uloge i ne samo u kućnim obavezama, nego generalno da preuzima sve svoje obaveze i da ih obavlja samostalno - kaže pegagog.

Problem je, ističe sagovornica, što roditelji ne osamostaljuju decu i i mlade.

- I onda mi imamo mlade ljude od 20 do 30 godina koji žive kod roditelja kao deca. A oni zapravo mogu, iako im finansije ne dozvoljavaju ili neka situacija, da žive zrelo, iako su kod roditelja. Ali je problem što mi njih tako ušuškavamo, štitimo, ugađamo i oni prosto žive u hotelu sa pet zvezdica, iako imaju 30 godina. I zato im se ne odlazi - ističe Grbović.