Ovo morate da znate: Evo da li se posti za Svetog Luku

Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Luku 31. oktobra, a ove godine ovaj dan "pada" u petak zbog čega je preporučena posna proslava.

Sveti apostol i jevanđelist Luka zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji. Rođen u Antiohiji, bio je Grk po poreklu, lekar, umetnik i putujući propovednik. Posvetio je život širenju vere i pomoći ljudima.

U Srbiji se njegov dan obeležava 31. oktobra, poznat kao Lučindan. Praznik simbolizuje svetlost, isceljenje i stvaralačku snagu, a ove godine pada u petak, zbog čega je preporučena posna proslava. Iako Lučindan nije obavezno posna slava, mnoge porodice biraju posna jela, simbol skromnosti i poštovanja prema svecu koji je živeo jednostavno i služio drugima.

U slavskom obredu obavezni su slavski kolač, žito i sveća, a posna priprema omogućava da duh i telo ostanu u skladu sa tradicijom Svetog Luke.

Običaji i verovanja

Prenos moštiju Svetog Luke u Smederevo 1453. godine predstavlja jedan od najuzvišenijih trenutaka u istoriji srpskog naroda. U godini kada je Carigrad pao pod tursku vlast, a sudbina srpske prestonice Smedereva, poslednjeg bedema slobodne Srbije, postajala sve neizvesnija, despot Đurađ Branković potražio je utehu u svetinji, moštima apostola Luke, prvog ikonopisca i lekara. Verovalo se da mošti donose isceljenje i zaštitu narodu i državi.

Foto: Privatna arhiva

U narodnoj tradiciji, Lučindan je poznat kao "deobni dan" između jeseni i zime. Izreka "Sveti Luka – sneg do kuka" simbolizuje verovanje da će tog dana pasti prvi sneg.

Na Lučindan, domaćini su vezivali vrpce oko tora kako bi zaštitili ovce od vukova. Takođe, organizovane su ovnovske svadbe – običaj u kojem su ovnove razdvajali od ovaca nekoliko sedmica pre Lučindana, a na sam taj dan organizovani su salaši ili gozbe, na kojima su se uz bogatu trpezu ovnovi i ovce ponovo spajali. Običaj je bio da ženska deca uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce kako bi bilo što više ženskih jaganjaca.

Lučindan je takođe zaprešni dan, kada se izbegavaju poslovi. Pored toga, praznik je porodična slava, svetkovina u naseljima, zavetina i esnafska slava zanatlija – kasapa, ćevabdžija i kobasičara. Svetog Luku kao zaštitnika slave i vatrogasci u Zemunu.