Slavimo velikog sveca: Izgovorite ovu molitvu za zdravlje najmilijih

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Prohora Pčinjskog.

Prepodobni Prohor Pčinjski rođen je u prvoj polovini 11. veka od pobožnih roditelja, Jovana i Ane u okilinu Ovčeg polja. Po Žitiju, Prohor je rano izučio knjižne mudrosti i u svemu bio bolji od svojih vršnjaka.

U duhovnom ushićenju on odlazi u pešteru Nagoričinsku (istočno od Kumanova), blizu današnjeg manastira Staro Nagoričino, gde sreće lova Diogena. Prohor mu proreče da će postati car i reče mu: "Seti se i mene kad postaneš car". To se i obistinilo – Diogen posta vizantijski vladar Roman IV Diogen.

Prohor je proveo u planini Kozjak trideset godina, u jednoj maloj pećini. Tu se i predstavi posle 62 godine isposničkog života. Posle trideset godina, Prohor se javi u snu javi caru Diogenu i opomenu ga: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca. Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".

Cara je tada obuzeo strah i on sa patrijarhom pođe na planinu Kozjak. Posle mnogo traženja, pronađoše pećinu i u njoj mošti prepodobnog Prohora. Desno od reke Pčinje sagradio je hram posvećen njemu. U tom hramu položiše svete mošti prepodobnog starca iz kojeg poteče sveto miro.

Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo dospeo je docnije u Ljubostinju, a drugi se i dalje nalazi u manastiru prepodobnog Prohora Pčinjskog pod planinom Kozjak isceljujući i tešeći mnoge.

Zato danas, kaže narod, treba izgovoriti sledeću molitvu upućenu svecu za isceljenje vaših najdražih:

"Veliku pobedu hrabro si pokazao, onostranom božanskom ljubavlju razgorevši se, cara prolaznog i sve krasote prezreo si, na gori Kozačkoj nastanivši se, sa nje na nebesa otišao si k Caru careva, Prohore: moli se neprestano za sve nas."