Šta treba da kažete kada zovete Hitnu? Od vaših odgovora zavisi da li vam je poziv crven, žut ili zelen

U trenutku saobraćajne nesreće, gušenja, moždanog ili srčanog udara, ali i drugih opasnosti po život, broj Hitne pomoći 194 prvi je koji je potrebno okrenuti. Od vaših odgovora zavisi da li će poziv biti crven, žut ili zelen.

U tim momentima, usled panike, ali i pogoršanog zdravstvenog stanja, osobe otežano reaguju i često se i zbune šta treba da kažu Hitnoj pomoći, pa čak i ako poziv obavlja osoba koja se našla pored životno ugrožene osobe. 

Iz Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac navode da je važno da osoba koja prijavljuje da je nekoj osobi loše bude smirena, da govori jasno, jer panika nikom ne pomaže.

- Ponekad je potrebno pratiti uputstva lekara šta treba vi da uradite, kako biste pomogli obolelom ili povređenom do pristizanja ekipe, zato budite strpljivi, dopustite lekaru da vodi razgovor - navodi se na sajtu Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac.

Iako vam se mogu činiti suvišnim, odgovarajte na sva postavljena pitanja jer svaka informacija koju date može pomoći u spašavanju života.

Ovo su najčešća pitanja:

• Šta se desilo/dešava?

• Da li je osoba svesna?

• Da li diše?

• Koje tegobe oseća?

• Od kada ima bolove?

• Od čega se leči?

• Šta je uzimao od lekova?

Nakon procene raspoloživih podataka o prirodi bolesti ili događaja lekar može da posavetuje pacijenta o terapiji, da ga uputi da zatraži pomoć izabranog lekara ili službe kućnog lečenja. Ukoliko nakon uzimanja podataka vezanih za zdravstveno stanje pacijenta lekar prihvati poziv za izlazak ekipe na teren, neophodno je odgovoriti i na sledeća pitanja:

• Ime i prezime pacijenta

• Koliko je osoba stara

• Tačna adresa

• Broj telefona

- Ne prekidajte vezu dok vam lekar ne kaže, pomozite bolesniku po uputstvima koja ste dobili preko telefona, spremite zdravstvenu knjižicu i medicinsku dokumentaciju dok čekate dolazak ekipe Hitne pomoći. Svi telefonski razgovori se snimaju - navode iz ZUM Kragujevac.

Kako ističe dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći, postoje jasno određeni znaci kada ekipa Hitne odmah izlazi na teren.

- Naši pozivi se dele na crvene, žute i zelene. U crvene pozive na koje izlazimo odmah spadaju stanja iznenadnih gubitaka svesti, da osoba ne dolazi svesti brzo, svi iznenadni problemi sa disanjem, nedostatak daha praćen bledilom i preznojenošću, teška kardiovaskularna stanja, požari, traume drugog tipa - ističe dr Ivana Stefanović.

Ona dodaje i da postoje bolesti koje imaju skup simptoma i znakova gde se odmah reaguje.

- Procenimo kada neko ima moždani i srčani udar, ili je došlo do opekotina - ističe doktorka Hitne pomoći.

Crveni pozivi

Na "crveni poziv", ekipe odmah odlaze na teren. Reč je o pozivima koji stižu sa javnih mesta, jer sa tih pozicija ekipa dobija najoskudnije informacije, zatim o pozivima za zbrinjavanje povređenih u saobraćajnim udesima, požarima, razbojništva, a u ovoj kategoriji su i pozivi iz stanova zbog infarkta, šloga, velikog krvarenja, prestanka disanja...

Žuti pozivi

"Žuti poziv" podrazumeva da se pacijentu, pošto ga lekar sasluša i ispita preko telefona, da stručni savet, a onda se pacijent poziva za 10 minuta kako bi se utvrdilo da li je došlo do poboljšanja stanja. "Žuti" poziv može preći u "crveni", ali se sve može rešiti i telefonskim savetom ili upućivanjem u drugu ustanovu. Takođe, moguće je da se pacijent pozove da dođe u ambulantu Hitne pomoći.

Zeleni pozivi

"Zeleni poziv" podrazumeva da građani na poseban broj telefona od stručnog lica dobijaju tumačenja i odgovore na sve nedoumice koje ih muče u vezi sa zdravljem, odnosno ovi pozivi ne zahtevaju intervenciju hitne službe.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.